Sveštenici i proroci

Prema planu, na početku svake astrološke ere pojavljuje se na Zemlji majstor da prenese jednostavnu istinu - a istina je uvek jednostavna- i uvek je prenosi u skladu sa vremenom, ne koristi starinski jezik. Oni preuzimaju vođstvo u novu eru. Kada se učenja kažu prvi put, ona su ništa drugo do dobar, duhovni, zdrav razum. i Buda i Avram i Muhamed su rekli nešto da razjasni i pojednostavi dogmu koja je bila na snazi. Vremenom, učitelji postanu predmet obožavanja i učenici više ne mogu da se oslanjaju na njih. Zajedno sa obožavanjem, ide i prekrajanje izvornih učenja. Sve više počinju da se pretvaraju u interpretacije i stavove "sveštenika". Postaju dogma.

Uvek su postojala dva tipa učitelja na planeti- sveštenici i proroci. Proroci donose veliko prosvetljenje ljudima tako što se intuitivno povezuju sa duhom. Sveštenici preuzimaju reči proroka, proglašavaju ih svetim i počnu svima da drže lekcije kako treba da žive život. Uče nas da treba da imamo veliko poštovanje prema majstorima i da od njih pravimo idole. Prave božanstva od Isusa, od Boga, od Bude i oni počnu da budu nešto nedostižno za čoveka. Pravi majstor ne želi da bude na pijedestalu. Isus je stalno govorio: "Ja nisam vas kralj, ja sam vas brat!" a sveštenici su to preokrenuli i pretvorili ga u Boga. Svima koji uče duhovnost rečeno je da treba da gajimo veliko poštovanje prema hijerarhiji, Božjoj promisli i anđeoskom kraljevstvu. Stavljamo ih u svetilišta ili na molitvenike kako bismo ih obožavali. Ali, naše vođstvo ne potiče iz oltara, već od nas.

Za one koji su posvećeni izučavanju duhovnosti, došao je kraj vremenu sveštenika. Uskoro će doći kraj i vremenu kada su glas proroka i naš unutrašnji glas bili odvojeni. Ta odvojenost bila je prikladna u vremenima kada ljudi nisu bili konkretno povezani sa svojim unutrašnjim vođstvom. Kada ljudi nemaju jasnu unutrašnju viziju, potreban im je učitelj da kaže: "Ako ne želite da idete još deset hiljada krugova, sledite ovaj put".

Putevi, gurui i služenje

Put je izuzetno koristan za one učenike koji nemaju potpuno razvijeno unutrašnje intuitivno ja. Međutim, put za povratak kući je zapravo način koji je izmislio neko drugi. Za nas je najekspeditivniji put onaj koji čujemo kao naš unutrašnji glas.

Ovde je potrebna diskrecija. Probajte da izbegavate da donosite ocene (t.j. greške u percepciji) o tome da li je neko na pravom putu ili nije. Naše ja da se postaramo da naš lični put bude radostan, ne da se bavimo drugim ljudima. Svako bira sam za sebe.

Mi, kao majstori obučavanja, prolazimo kroz eksperimentalnu probnu fazu, sa greškama, kako bismo ojačali poverenje u naše unutrašnje vođstvo. Testiramo nas unutrašnji glas. Ponekad pomešamo unutrašnji glas ega sa unutrašnjim glasom Boga - i uprskamo stvar. To je sasvim u redu. Možemo ponovo da probamo, možemo i da se obratimo nekom guruu za savet.

Kada prestanemo da budemo zavisni od gurua, majstora, pa čak i roditelja, možemo slobodno ponekad da im se obratimo. Ali sada ih drugačije posmatramo. Nisu više na pijedestalu, ne sledimo ih slepo, sada oni sede kao savetnici u običnoj stolici za našim mentalnim konferencijskim stolom.

Mnoge stvari o kojima mi ovde diskutujemo, samo su stvar semantike. Nekada smo verovali da se učitelji i znanje nalaze izvan nas. Univerzumu to ne smeta. On prenosi znanje tako da možemo da ga razumemo u skladu sa našim sistemom verovanja. Ali takođe znamo da ono što jedino možemo da vidimo izvan nas jeste samo naša projekcija. Ono što mi vidimo kao realnost je, u stvari, odraz u ogledalu. Mi samo isprobavamo razne trikove koji bi nam pomogli da se setimo da smo mi sami ta mudrost koju tražimo. Prosvetljenje znači setiti se.

Postoje različite vrste gurua. Guru može biti osoba (živa ili mrtva), knjiga, filozofija ili tradicija. Šta god da je to, ima dva lica. Ima elemente istine i sa druge strane elemente koje su ljudi sami nadogradili. Bez obzira da li vam je guru Isus, Biblija, "Kurs čuda", Bagavad Gita, tradicija Indijanaca, priroda, učenja tajnih mističnih škola, neko od modernih "prenosilaca" večne mudrosti, ne uzimajte ih preozbiljno. Ako se više oslanjate na bukvalne reči, ili rituale gurua nego na sopstvene unutrašnje nagoveštaje i uvide, nalazite se na dugom, sporom i možda stresnom putu. Ništa nije "sveto". Takvo je kakvo je.

Kada slučajno na ovoj tački ljudskog razvoja putevi, gurui i učenja ne bi čak ni postojali, vrlo važno. Univerzum bi momentalno smislio neki trik da nas navede da otkrijemo našu pravu prirodu, i to tako da ni slučajno ne naruši našu slobodnu volju.

Bez obzira da li sebe vidimo kao sledbenike puta, bivše sledbenike puta, kao one koji posmatraju sledbenike puta, za nas trening je korisno da istražimo puteve koji su se razvili na osnovu ljudskog stanja. Prva stvar koju tragači nauče je da se njihov put odnosi na ceo ljudski rod. To značajno menja nečiju sliku o realnosti i duhovni učenici pre ili kasnije razviju osećaj o sopstvenoj svrsi. Naša misija, naš put, polako postaju sve očigledniji i sastoje se u tome da treba da pružamo usluge drugim ljudima.

Ponekad gurui predlože ili nagoveste koja vrsta usluga bi bila zgodna. Kako napreduje naš eksperiment sa našom unutrašnjom povezanošću sa kosmičkim, sami za sebe otkrivamo koji je naš idealan način da budemo od najveće koristi čovečanstvu. Kako sve više napredujemo, prepoznajemo da svi imamo isti cilj. A posebnost se sastoji u načinu na koji ćemo mi lično da primenimo mir i razumevanje na Zemlji. Neko to radi kao kompjuterski programer, neko kao postanški službenik. Bukvalno, ne postoje dva ista puta iako je cilj svih da sagledaju jedinstvo sa Bogom.

Negde pred kraj našeg puta kroz vreme i prostor, probuđeno čovečanstvo otkriva da mi i nismo ni u kakvoj vezi sa drugim ljudima - mi jesmo ti drugi ljudi. Svaka osoba, bez obzira da li je osvešćena ili ne, je aspekt Boga, ima sve atribute i karakteristike Boga. Probuđeni učenici više ne žele da popravljaju ljude i situacije za koje im se čini da imaju grešku, već postaju živi primer isceljujuće energije božanstvenog principa, pune ljubavi. Kada ljudi misle da su posebno u odnosu na druge ljude oni se ravnaju po tom stavu. Ali, kada funkcionišu sa svesnošću, razumeju da postoji samo jedan um, jedno srce i duša u celom univerzumu. Znači, kada služimo sebi, služimo svemu što postoji. Nije dovoljno da znamo da svako od nas zaslužuje divne stvari u životu, moramo da naučimo da su bogatstvo, savrženo zdravlje i unutrašnji mir prirodno stanje bića. Ne možeš da daruješ ono što nemaš.

Svi putevi se završavaju tamo odakle su i počeli, onda kada učenik odvažno kaže: "Ja razgovaram sa Bogom - ja sam Bog!"