Staza usluga

Postoji mnogo, mnogo dimenzija realnosti iznad naše. Četvrta, peta, šesta, sedma, dvadeset peta, stota. I tako dalje i tako dalje. Stalno se širi i umnožava. Još nismo otkrili Boga, Boga, najbogovskijeg, najvišeg mogućeg Boga. Tu je heruvim, serafim, solarni jezik, Otac, Sin i Sveti Duh - o njima se govori u učenjima mističnih škola. Sve su to ljudi koji se trude da što bolje prođu u školi. Tu je i zajednica svemirskog bratstva - federacija pedeset ili šezdeset civilizacija koji kruže oko naše galaksije i odlično se zabavljaju. Mnogi su među nama jer žele da pomognu drugim grupama u našem univerzumu. Međutim, primarna direktiva im još zabranjuje da nam se prikažu.

Na milijarde bića se muva oko Zemlje u okviru nevidljivih carstava i čeka da bude od pomoći. Staza prosvetljenja u svim planovima realnosti je ista - usluge. U zaista istinskom smislu, nema Boga koji može da popravlja greške. Zasigurno ne postoji stariji gospodin sa dugačkom bradom na nekakvom tronu koji kaže: "Izmlati ovog ovde, pomozi onom tamo." To nikada nije postojalo. Ima samo slojeva i slojeva naroda koji pružaju usluge. Deo anđeoskog i duhovnog carstva svojevoljno odlučuje da pružanje usluga čovečanstvu bude njihov način da se vrate kući. Kada nemamo želju da ih zamolimo za pomoć, oni ne mogu da nam pomognu pa moraju da odu na neko drugo mesto. To je primarna direktiva - mogu da nam pomognu isključivo ako im zatražimo pomoć. Uvek kada ih zamolimo za pomoć, mi pospešujemo njihov razvoj. Postaju uvaženi. Sede gore i kažu: "Molim vas, dajte mi neki zadatak! U protivnom, ostaću ovde zaglavljan još million godina! Želim da napredujem kako bih mogao da pobegnem odavde! Ovo je moj odabrani put usluga, u Božje ime! Molim vas, dozvolite mi da budem vaš pokrovitelj, da uđem u vaš život i da kreiram sinhronicitet i čudesa!"

Razmislite o tome kako u svoju korist možete da angažujete druga carstva. "Želim da mi anđeo iz kraljevstva ishrane kaže koliko treba da posolim jelo". Što im više zadataka dajemo, oni brže napreduju. Mnogo smo se plašili da ih pitamo za pomoć. "Uh, Bože, uh, ne bih da dosađujem, ali ako bi imao samo minut, da li bih" a u medjuvremenu svi ti anđeli kukaju: " Šta mi ovde radimo nezaposleni, gubimo vreme, nikome nismo potrebni, niko nas ne traži!"

Ma, vrlo važno

Može postati vrlo dramatično kada počnemo da prepoznajemo događaje kao metafore, parabole koje liče na istinu itd. Što smo bliže istini, sve manje dramimo. Hijerarhija postaje obična stvar. Neko od nas je već bio član hijerarhije pre nego što se rodio. A kada smo došli na Zemlju, mi smo ih postavili na džinovski pijedestal. Da li znate šta znači hijerarhija? Gomilu obaveza! Duše ne vole obaveze, isto kao i vi. Kada dođe na nekoga red da bude član hijerarhije, pojavi se šef odeljenja i traži dobrovoljce. Svi se zgrče. "Ovaj je sada na redu! Ovaj ovde, ne ja! On neka sada bude malo arhanđel, ja sam bio prošli put!"

Hijerarhija je obična stvar. Kada to shvatimo, počećemo da se izjednačujemo sa ostatkom univerzuma. Neprirodno je dramiti. Hijerarhija i svemirska braća su samo narod koji se trudi da što bolje prođe u školi, kao i svako drugi. Kada bismo mogli da shvatimo istinsku prirodu univerzuma, NLO će nam značiti koliko i gradski autobus.

Gde boravimo između dva života? Ako nismo u telu, onda smo E.T.! Svi smo mi E.T., svi smo deca zvezda. Svako je prošao kroz raznorazne slojeve realnosti. Bili bi veoma korisni kada bismo samo mogli da se prisetimo našeg E.T. stanja pre rođenja. Imamo na raspolaganju ogromnu masu naših nevidljivih prijatelja i rođaka koji nam pomažu da odradimo naš kosmički zadatak. Što bi se reklo, "imamo dobre veze kod ljudi na položajima".

Znamo da kosmički zakon zabranjuje ugrožavanje slobodne volje bilo kog bića u bilo kom evolutivnom sistemu. Realnost se može menjati tek pošto se postane deo kolektivne svesti određenog sistema. Bića koja se motaju okolo u drugim dimenzijama su potpuno beskorisna ukoliko mi ne želimo da usmerimo njihovu energiju u svoju korist. Imamo moć da angažujemo svemirske brodove i čitave bataljone radnika svetla iz nevidljivih svetova i da im damo dozvolu da svojim svetlom obasjaju Zemlju.

Postoje tone i tone različitih stvari okolo. Ne smemo da zaboravimo da, ukoliko nismo isceljeni, džaba nam nevidljiva bića iz drugih galaksija. Ako naši životi ne funkcionišu, sve je uzalud. Možemo da stojimo usred polja i mlataramo za svemirskom braćom do mile volje, ali oni ne mogu da nam pomognu sve dok ne dostignemo unutrašnji mir. Sve mora po redu.

To vam je lekcija - njen suštinski sadržaj je: "Isceli se! Zaista napreduj". Tek onda možemo da sarađujemo sa našim nevidljivim prijateljima, prenosimo njihove informacije i činimo sva moguća čuda. Majstori uvek kažu: "Prvo zatraži nebesko kraljevstvo i sve ostalo će ti se dati." Ali, ljudi imaju taj specifičan duševni sklop i ne mogu da razluče šta im je prvo činiti. Svi pravi duhovni učitelji kažu da batalimo sve ostalo i da prvo u sopstvenom životu materijalizujemo nebesko kraljevstvo. Ako se kačimo na sve drugo osim na to, promašićemo kraljevstvo i bićemo beskorisni.

Zemlji su potrebni ljudi koji su spremni da se ovog trenutka, bez odlaganja, fokusiraju na sopstveno buđenje. Sudeći prema majstorima, nećemo odmah postići prosvetljenje. Ali, obećavaju da će svaki trenutak u našemživotu biti na svaki način, u svakom smislu, sve bolji i bolji. Možemo da vidimo svetlost na kraju tunela. Idemo pravo ka njemu. Kako napredujemo, povlačimo i kolektivnu svest sa sobom. Prepoznajemo da postoji plan spasenja za svakog od nas ponaosob i da postajemo neograničeno moćni i večno slobodni.