NEDELO I GREH
173.
Sve nečiste misli, nečiste reči, i nečista dela, izviru
iz nedostatka Znanja i Mudrosti.
174.
Greh je Jesti hranu koju msmo stekli svojim trudom
i zalaganjem. Greh je, takođe, steći lak novac
putem špekulacija i kocke.
175.
Greh truje izvor Života. On prekriva Istinu i ubija
vrlinu u čovekovom srcu.
176.
Oholost se hrani taštinom koja nastaje od statusa
po rođenju, bogatstvu i moći.
177.
Oholost koja dolazi od novčamka 1 Imovine ne
zna koliko je nestalna i prolazna sva sreća.
178.
Skromnost, makar bila u ritama, lepša je nego
Oholost, makar bila okićena zlatom.
179.
N e bud! ohol i nedostupan sirotinji; budi ljubazan
iako zauzimaš autoritativnu poziciju.
180.
Ne stvaraJ Pohotne Želje da te demon Pohlepe
ne b1 zaveo i da te ne bi iskušavala zemaljska blaga.
181.
Klevetanje i ogovaranje, ruženje i laganje su neiskupljivi
gresi.
182.
Bez Dobrote jalov je i isprazan svaki ponos na
poreklo i pompa zbog moći; a taština zbog lepote i
aroganciJa zbog bogatstva samo su poruga ljudskoj
taštini.
183.
Daleko Je boljeić1 džombastimputem Pravedno"
st! i tako osvojiti Sreću, nego šepuriti se glatkim putem
Poroka i žnjeti Patnju kao odmazdu.
184.
Ne traži mane kod svoJih bližnjih i ne sudi im.
Okreni pogled ka sebi i vidi da li parok klija u tvom
srcu.
185.
Ruka Pravde uvek dostigne Zlo, zato ne čini drugo
osim Dobra.
186.
Ne ozleđuj sićušnog mrava koj1 s mukom nosi
zrno žita za svoj opstanak, jer i njemu je njegov sićušni
život i te kako mio.
187.
Tkanina Života sa svojom potkom i šarom izatkana
je na razboju Pravednosti.
188.
Ako čovek dopusti da nečistota nađe ulaz u njegov
život, kakve god ideale da je pribirao u svom
okruženju, oni će, jedan po jedan, otpasti od njega,
a njegocv.amaštare lnti potkresana.lLSY.omcv.išem~
letu; i ma koliko uman mogao biti u svom najzdravijem
duševnom trenutku, on će proceniti sebe da
nije vredniJi nego što je crv zemaljski.
189.
Prostaštvo opstaje prvenstveno u odrvenjenom
srcu i telu, i u nesposobnosti čoveka da oseti ili razume
plemenit karakter i emocije. Ali, prostaštvo
postaje kobnije i razornije kada se prikriva tankom
glazurom prividne uljudnosti i obrazovanosti.
190.
Moli Ahura Mazdu da ti oprosti sve rđave misli,
reči i dela.
191.
O, Abura Mazdo, smiluj se meni, Tvom poniznom
slugi! Smiluj se mojoj jadnoj i žalosnoj sudbini.
Iako nisam zaslužiO Tvoju Milost, smiluj se, ne
zbog mene, već zbog Tvoje beskrajne Samilosti.