Zaratustra

O PRIRODI DOBRA I ZLA

Delo priredio i preveo, predgovor napisao i
pojmovnik zoroastrizma sastavio:
Aleksandar Dramićanin

"A ugledate li jednom svetlost svoga cilja,
Večnu Istinu, ona će vas voditi kao što
SVETIONIK vodi lađu ka tamnoJ obali. "
Krišnamurti

Na naslovnoj strani:
Reljef sa friza palate u Susi
uglačane bojene cigle,
VI vek pre n. e. - Susa, Iran

PREDGOVOR

Prema grčkim istoričarima, sveti prorok Zaratustra, ili Zoroaster, kako su ga oni zvali, živeo je otpnlike 6000 godina pre Hrista, a prema Pahlevi izvorima, oko 600 godina pre Hrista. Ovaj drugi datum izgleda verovatniji, jer je u saglasnosti i sa istraživanjima zapadnjačkih iranologa, kao što su Džekson i Hersfild. Grčki istoričari su, izgleda, pobrkali religiju MazdaJasnija*, koja u Iranu postoji od početka civilizacije, hiljadama godina pre Hrista, sa Mazda jasni religijom koju je revitalizovao i podmladio Zaratustra, neposredno posle dolaska na vlast Kira Silnog (558-528. pre n. e.)

Neki precizniji detalji o Zaratustrinom Životu, njegovom rođenju 1 poreklu ne mogu se naći jer je gotovo kompletnu religijsku i kulturnu literaturu

* Mazda} asna u Avesti znači Bogoštovanje (Mazda - Bog, Jasna-
štovanJe), a Mazdajasni znači Bogoštovalac. 

drevnog Irana uništio Aleksandar Makedonski kada je spalio Carsku Biblioteku u Persepolistu, Takht-e-Džamšed, kako je zovu savremeni Persijanci. Veći deo spisa koji su sačuvani od tog razaranja, a što je zasluga Praćana i Sasanida, sistematski su uništavali arapski osvajači u VII veku n. e. Grčki i arapski divljaci, međutim, nisu uspeli da dopru do
visokih planina na kojima su Zaratustrine poruke uklesane u stene, niti su mogli da iskorene usmenu tradiciju prenošenJa znanja od usta-do-usta, iz pokolenja u pokolenje. Ono što danas znamo o Mazdaizmu
i njegovom reformatoru, Zaratustri, veoma je malo i temelji se na ova dva neuništiva izvora. Ali i to malo što znamo dovoljno je da nas uveri da su drevni Iranci u Mazdaističkom učenju posedovali riznicu znanja iz Misticizma, Filozofije, Etike i Morala, koja su i do danas ostala neuporediva i izvanredna po svojoj vrednosti.

Kult Mazdajasnija u Iranu bio je blizak rođak Vedskoj religiji Indije. Zapravo, najstariji Iranski spisi, poznati kao Gate (što znači -pesme) napisani su na jeziku Avesta koji je nmogo bliži Sanskritu Rig Vede nego što je Sanskrit Rig Vede blizak savremenom sanskritu.

Izraz Ahura Mazda se u Avestama najuobičajnije koristi za ime Boga, kao što je Alah kod Arapa, a O prirodi Dobra i Zla Jehova kod Jevreja. Etimološko značenje ovog izraza je sledeće: Ahu =živeći, život ili duh, dok koren Hah" označava "biti", a "Raa" znači "darovalac", "davalac". Otuda Ahu + raa znači Davalac života. Ma:z:da se može transponovati u Sanskrit kao Mahaadaa. Mahaa znači- Veliki, dok "daa" značidavalac,
darovalac. Otuda, Mazda znači -Veliki Darovalac. Dalje, opet, Ahura Mazda ima značenje Darovalac Života, Veliki Darovalac, a takođe i -Veliki Stvaralac.

Mazdajasna, onako kako ju je Zaratustra obnovio, poslužila je kao veliko nadahnuće jevrejskim, hrišćanskim i arapskim piscima. 

Po predanJu, Zaratustrino rodno mesto bilo je Rae, na severu Irana. Odatle je on putovao kroz različite delove Irana da bi se, konačno, naselio u gradu Balk (koji se danas nalazi u Avganistanu), propovedajući Mazdajasnu, pod zaštitom kralja Vištaspe. Tamo je živeo isposničkim životom do dobi od sedamdeset i sedam godina, kada su turanske
horde obesvetile Hram Vatre gde je Zaratustra vršio svoju božansku službu.

Pravovemi obožavaoci Zaratustre veruju da je ovaj sveti prorok vršio čuda, od rođenja pa do smrti, i da je po tome ravan svim ostalim prorocima; na ovako pogrešnom, detinjastom gledištu da je izvođenje čuda "sine qua non" religije- zasniva se utemeljenje prorokove vere. Ali, Zaratustra za sebe nikada nije rekao da je čudotvorac. Koje veće čudo je mogao uraditi od onog kojim je Čovečanstvo vodio ka Božanstvu.

Posle arapskog osvajanJa Irana u YII veku n. e. ranska civilizacija i kultura bili su u celosti zbrisani, kao što se dogodilo i u Egiptu i Vizantiji. Međutim, Zaratustrino učenje je ponovo oživljeno nadahnutim
radovima iranskih revivalistJčkih pesnika kao što su Rudaki, Daikiki, Firdusi, Rumi, Saadi, Hafiz, Nizami, Omar Hajam, Iški, Spenta i nmogi drugi čija podsticajna poezija nije ništa drugo nego lucidni komentari
i ekspozicije Svetih Gata. Tako na primer, u svojim Odama, Hafiz neprestano ponavlja Peer-e-Moghaan, sa značenjem Prvosveštenik Maga. Ako bismo sabrali numeričke vrednosti persijske azbuke u izrazu Peer-e-Moghaanah;đooili bismo vrednost 1308- upravo onu vrednost koja se dobija kad se saberu numeričke vrednosti persijske azbuke u izrazu Zaratušt, što je persijsko ime za Zaratustru.

Zaratustrina poruka čovečanstva može se klasifikovati i razmatrati u sledećim kategorijama:

a) Misticizam:
(I) VerovanJe u Ahura Mazdu;
(II) Besmrtnost Duše, to jest, život posle smrti;
(III) Vatra kao simbol Božanstva.

b) Filozofija:
(I) Naglašenost Dobra i Zla;
(II) Život kao večna borba između sila Dobra i Zla.

c) Etika i moral:
Sveto trojstvo:
HU'MATA (Ispravno Mišljenje);
HU'UKATA (Ispravno Govorenje);
HU'VARŠTA (Ispravno Postupanje).

Mazda jasna je dinamična, progres1vna religija koja neprekidno evoluira. U svom misaonom aspektu, ona se, od zore svoga stvaranja, nije okoštala tokom hiljada godina. .Z a razliku od učenih teologa. i entuzijasta drugih religija, gde svaki za svoje spise kaže da "ono čega nema unutra, nema nigde", Mazdijanski proroci, poput Džamšida, Zaratustre, Firdusija i njihovih vrlih sledbenika, težili su samo tome da skromno i iskreno ostvare Istinu, Ljubav i Lepotu, koje su toliko prostrane i neomeđane da se ne mogu obuhvatiti propisanim međama ne samo jedoog svetog spisa, nego ni svih svetih spisa uzetih zajedno.
Sveti Prorok Zaratustra darovao nam je najvredoiji dragulj u vidu Svetog Trojstva: HU'MATE, HU'UKATE 1 HU'VARŠTE. Om su test valjanosti i verodostojnosti bilo kog stava bilo da je u pitanju pojedinac ili knjiga, ma koliko učem ili sveti oni bili. Ako je takav stav u saglasnosti sa ovim Troj stvom, prihvati ga celim srcem, ako mje, odbaci ga u potpunosti.

Urednik