Član JosipJankovic

Upisao:

JosipJankovic

OBJAVLJENO:

PROČITANO

73

PUTA

11. Propoved - O NOĆNOJ BURI

11. Propoved - O NOĆNOJ BURI
Čim se Sunce na horizontu pokaže vi govorite: Sad vidimo sve. No zašto ne predvidite? Zašto ne vidite pre nego što pogledate? Zašto misao vaša ne hodi bez prestanka u pratnji Sunca, za koga nema ni istoka ni zapada? Zašto nemate svoga stalnog poslanika na dvoru cara Sunca?
NAGRADNI NATJEČAJ Tema mjeseca rujna - SUZE

11. Propoved

O NOĆNOJ BURI

Silna je bura kolebala ovu noć, mali mravi; stihije s povezanim očima lupale su jedna o drugu i pri njihovoj lupi pirovala je smrt. Mnoga su drveta iščupana iz korena, mnoga su gnezda razorena, mnoga su se ljudska očaranja obratila u razočaranja. Skriveno od zvezda, grozno naličje prirodnih stihija ugrabilo je noćas priliku da se pokaže.

Gle, i vama to naličje nije ostalo nepokazano, drugovi moji: dom vaš je, gle, razrušen; kroz njega su noćašnji mlazevi besomučno jurili, kroz njega je vetar svojim zverskim vijenjem svu noć čitao svoju panihidnu pesmu. Samo nekoliko vas još vidim u životu, - svi ostali su zakopani pod razvalinama doma vašeg. I vas nekoliko obezumljeno posmatrate sad nikad dosad viđen prizor pred sobom. Bura je navukla lišće na vaš dom, po lišću je prevukla sloj peska, na pesku leži tičja noga i zmijski rep; jedan kamen pred vratima doma, - i ispeti na taj kamen vas nekoliko brodolomnika zbunjeno posmatrate oko sebe, s užasom i nedoumljenjem.

Užas i nedoumljenje pokazuju se jutros na licu svega, što je se samo iz prošle noći sa životom izvuklo na svetlost. I nad tim užasom i nedoumljenjem zemlje caruje svečan mir vasione, s vedrim i svetlim licem. Sunce izgleda zlatnije no igda, Njegovo polje oko Njega plavlje no igda, atmosfera tiša no igda. Voda i vazduh leže, i kao krivci nepomični osluškuju presudu jutra. Bura prokrčivši širok put smrti, kao da je i sama umrla.

Ljudi stoje skrštenih ruku nad svojim umrlim i govore s gorčinom:

- Nama je žao na Sunce, što nam ranije nije u pomoć priteklo.

- Zašto žalite na Sunce? - rekoh im ja. Zar je vama to prva noćna bura kao kratkovečnim mravima? Mravi doživljuju samo jednu takvu buru u životu, vi ih morate doživeti mnogo, jer su i dani vaši mnogi.

Nije odocnilo Sunce, braćo moja; ni ranije ni docnije nije moglo ono doći, no onda kad je nastao čas njegov. Ne žalite na ovo veliko Sunce, koje sad tamo tiho nad vašim mrtvacima sija. Žalite na sebe, što svi udari noćnih bura još ni do sad nisu mogli zapaliti u vama jedno Sunce, koje bi u svako doba i u svakoj prilici bilo pri vama. Tada nijedna noćna bura u vama i van vas ne bi vam ostala neosvetljena.

Znate li, zašto su dani vaši mnogobrojniji nego li dani mravi? Da bi imali vremena, da zapalite jedno Sunce u sebi, - zato. Da bi ste se mogli privići da budete u isto vreme tako blisko i tako daleko od svake bure, kao što je nebesno Sunce istovremeno blisko i daleko od razvalina dela vaših, zato. Ne protivite se, braćo, mnogim danima, no ne dopustite da sav njihov sadržaj budu noćne bure. Ne protivite se ni noćnim burama, no iznad njih upalite fenjer, da bi ste ih videli. Kad ih budete videli nekoliko puta, tad vam one neće biti tako strašne.

Mnogobrojne noćne bure vitlaju se i prepliću u duši vašoj i kad zlatno Sunce pliva po plavetnilu iznad vas. Noću od tame, danju od Sunca vi ne vidite dušu svoju. I kad tugujete i kad se radujete, vaše se oči oblivaju suzama. Kako mogu suze biti posledica i tuge i radosti, ako u osnovu njihovu ne leže istovetne noćne bure, kao što su istovetne suze tuge i suze radosti? Zavirite u ponoć svoje duše, braćo moja; u najdublju dubinu, gde se u tami začinju sve bure, koje vas kolebaju. Ako dogledate do dna dušu svoju, spaseni ste. Na tome dnu vrh je druge tajne, druge jedne duše, koja nije vaša, koja niste vi.

Gle, ceo je život vaš jedna neprekidna noćna bura, samoobmanjeni vi. Vi koji živite u samoobmani, da sve vidite čim se Sunce na horizontu pokaže, vama govorim. Vi manje vidite, nego što mislite, da vidite. Misli mudraca idu dalje od njegova pogleda, vaše misli su pak kraće od vašeg pogleda, horizont vaših očiju dalji je od horizonta vaše misli, o vi kratkoumni, kratkomisaoni. Zato ste vi toliko preplašeni pred svakom noćnom burom, jer vam se one prvo očima pokazuju, pa onda tek mislima, a oči je lakše zaplašiti nego misli.

Čim se Sunce na horizontu pokaže vi govorite: Sad vidimo sve. No zašto ne predvidite? Zašto ne vidite pre nego što pogledate? Zašto misao vaša ne hodi bez prestanka u pratnji Sunca, za koga nema ni istoka ni zapada? Zašto nemate svoga stalnog poslanika na dvoru cara Sunca? Tad bi oči vaše bile pripremljene, predupređene, obaveštene i ništa ih na njihovu horizontu ne bi moglo zaplašiti, i do potpunog pomračenja uniziti. Ili: zašto dušu vašu niste očistili, provetrili i raširili da bi bar jedan zrak smeo u njoj zanoćiti? Tad duša vaša ne bi noćivala u potpunoj tami, i srce vaše tad ne bi bilo rastrzano od čudovišta mraka. Zašto, o vi, koji sve vidite, osim sebe? Zašto vam se vaše podnevne misli ne nađu u pomoći u vašoj ponoćnoj nevolji? Zato, - ja da vam kažem zašto - zato što se vaše misli i u podne nalaze u noćnoj tami. Oči i jezik vaš ne dadu mislima vašim da u podne izađu na Sunce i posunčaju se.

Ne žalite se na Sunce, braćo moja, no ugledajte se na njega. Pogledajte s kakvom ljubavlju i s kakvim strpljenjem ono žuri, da zlo, učinjeno noćnom burom, okrene na dobro. Gle, kako ono zažiže nov život u mrtvim telima, i kako zida novo zdanje na ruševinama starog. Ne stojte, no pomozite mu. Ono ne traži vaše pomoći, ono je samo dovoljno za život i zidanje, za oživljavanje i preziđivanje, - no pomozite mu, ne zbog njegove potrebnosti no zbog vaše, - iz egoizma pomozite mu. Oživljujte i preziđujte razrušeni noćnom burom svet oko vas i u vama. Taj egoizam pomoći će vam da živite. Ne brojte vaše dane po belim dlakama na glavi no po viđenim i iskorišćenim noćnim burama. Od jedne noćne bure sva kosa može da obeli, - po čemu ćete onda brojati dane svoje, ako ne po noćnim burama? Osvetlite noćne bure, i nećete ih se bojati. Ne kidajte nikad misaoni savez sa Suncem, draga braćo, i noćne vam bure neće biti strašne.

Tako ja rekoh braći svojoj, mali mravi, i rekavši to videh, gde se lice njihovo odvrati od ruševina i smrti, i vedro i nadeždno podiže k Suncu. O jadni, malobrojni mali mravi, kako zbunjeno tumarate po groblju, koje ste do noćas svojim domom zvali. No ne bojte se, jer niste ni malobrojni ni ostavljeni. Jedan nov mravinjak u stanju ste vi sazidati i popuniti životom. Sunce će vam u tome pomoći, a duša naše majke zemlje naučiće vas tome. S dve strane vas miluje ljubav, drugovi moji, - od neba i od zemlje - i to ljubav s moći i svetlošću sjedinjena, pred kojom su sve vaše noćne bure jedva vidna talasanja.

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba

ZDRAVLJE

LJETO

BRZI CHAT

  • Član mkrmarmkrmar

    Dobro jutro svima !

    19.09.2018. 10:17h
  • Član iridairida

    hvala DeVeT!

    16.09.2018. 14:56h
  • Član bglavacbglavac

    Hvala na dobrodošlici. Pusa

    16.09.2018. 14:40h
  • Član DeVeTDeVeT

    stream ti radi...???

    16.09.2018. 14:17h
  • Član iridairida

    Božice, zar vrijeme ne leti, dobro nam došla natrag!

    16.09.2018. 13:14h
  • Član magicusmagicus

    dobro nam se vratila Božice!

    16.09.2018. 12:37h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Sretnu i lijepu nedjelju vam želim! Lp

    16.09.2018. 09:13h
Cijeli Chat

VJEROVANJA

ALTERNATIVA

MAGAZIN

MAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuMAGIFON - Životne promjene, sudbinaPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganice

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSong of SilenceSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiSmart studioHipnoza ZagrebDirektni putSajmovi hrane i zdravog življenjaInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

10. Propoved - O KRALjEVIĆU GAUTAMI 12. Propoved - O VRLINI