Jednom je neki trgovac u Bagdadu imao slugu i poslao ga jednog dana na trg da kupi voće.

Sluga ubrzo dotrči praznih ruku, sav zadihan i u panici reče:” Gospodaru, na trgu me gurnula neka žena, a nije to bila žena, nego smrt. Pogledala me u oči i prepoznala. Posudi mi, molim te jednog od svojih konja da izbjegnem sudbini. Otići ću u Samaru da se sakrijem pred njom, tamo me neće naći,a svi su tvoji konji snažni, brzi, izdržljivi, krenem li odmah, do večeri sam u Samari”.

Gospodar mu dade svog najboljeg i najbržeg konja, vranca čiste arapske krvi i sluga odjaše u galopu, a on sam pak spusti se do trga da nađe smrt. Kad je vidje, pristupi joj i reče:” Zašto si jutros onako na smrt uplašila mojega slugu”? Smrt ga začuđeno pogleda i odgovori:” Nisam ga htjela uplašiti, trgovče, ne, nisam to htjela, samo sam se začudila iznenađena što on to jutros radi na trgu u Bagdadu kad ja večeras imam s njim sastanak u Samari”.

zapisao: John Henry O'Hara (1905 – 1970)