Mogli bismo s pravom pomisliti – pa mora da na svet kao bebe dolazimo “čisti”, mirni, neopterećeni neprijatnim emocijama. Mora da ih “zaradimo” tek kasnije, kroz emocionalne povrede i loša iskustva...

Ali mi na svet dolazimo sa “starter paketom emocija” u koji nam je Majka priroda tutnula i one najneprijatnije – poput straha. Zašto? Ukratko – da bi nam povećala šanse za preživljavanje i snalaženje u iskustvu koje zovemo život.

I tako je dete došlo na svet.

Ovaj bebac imaće najpre urođen strah od propadanja i izmicanja podloge – uz refleks grabljenja ručicama i nožicama, emocija staha postaraće se da se dete uhvati za staratelja ako krene da pada.

Nešto kasnije beba će se plašiti nepoznatih lica; Majka priroda uredila je da se dete emocionalno snažno poveže sa samo nekoliko najbližih osoba.

Zatim će se plašiti da se od svojih roditelja i staratelja razdvoji (razvojno normalna separaciona anksioznost). Zadatak roditelja u tim fazama jeste da detetu istovremeno pruži i prilike, podsticaj i ohrabrenje na samostalnost, kao i utočište, utehu i razumevanje onda kada se dete uplašeno od sveta vrati natrag u roditeljsko krilo. Osetljivost roditelja na konkretno ovaj razvojni strah, umnogome će prevenirati razvijanje neurotskih strahova i anksioznosti kasnije.

Potonji strahovi kod deteta bivaju više naučeni, usvojeni, nego li urođeni - ali svakako uslovljeni kognitivnim i emotivnim ograničenjima deteta: strah od mraka, babaroge, životinja, sopstvenih snova, strašnih priča, filmova itd.

Da bi prevazilazilo razvojne i stečene strahove, detetu je potrebna stalna podrška.

Kada je nema, dete često strahove ispoljava kroz telo, somatizuje: grčevi, bolovi u stomaku, dijareja, ubrzan rad srca, mišićna napetost, muka, povraćanje...

Stvar se, naravno, usložnjava ukoliko dete hronično živi u realno destabilizujućim, povređujućim i zastrašujućim okolnostima...

I tako, od jedne razvojno, istina, neprijatne ali korisne emocije poput straha, dete gubi svesni kontakt sa ovom važnom emocijom koja ga čuva od opasnosti i gubi priliku da vežba da svoje strahove u sigurnom okruženju prevazilazi.

Ali strah, naročito hroničan, neumiren, nementalizovan i neverbalizovan, traži izlaz. U odraslom dobu, on se može manifestovati u sledećim neurotskim strahovima:

1. STRAH OD NAPUŠTANJA

Strah da ćemo biti ostavljeni, odbačeni ili nepodržani. Često potiče iz nekonzistentne brige ili emocionalne nedostupnosti u detinjstvu.

Kako se ispoljava:
- emocionalno “lepljenje” za druge
- stalno udovoljavanje (eng. people-pleasing)
- anksioznost u odnosima
- preosetljivost na percipiranu hladnoću ili distancu druge osobe

2. STRAH OD ODBACIVANJA/NEODOBRAVANJA

Strah da smo "previše“ ili "premalo“ nekoj nama bitnoj osobi ili grupi ljudi.

Kako se ispoljava:
- preterano analiziranje
- perfekcionizam
- skrivanje autentičnih potreba

3. STRAH DA NISMO DOVOLJNO DOBRI

Duboki strah od lične nedovoljnosti: “Ako me stvarno vide, zaključiće da nešto nije u redu sa mnom.”

Kako se ispoljava:
- samokritika
- emocionalno povlačenje
- imposter sindrom
- strah od vidljivosti

4. STRAH OD GUBITKA KONTROLE

Strah da će nas emocije ili okolnosti preplaviti.

Kako se ispoljava:
- preterano planiranje
- kontrolisanje svega i svačega (i svakoga!)
- teškoće u delegiranju dužnosti drugima
- izbegavanje ranjivosti

5. STRAH OD NEUSPEHA

Ne samo strah od greške nego i šta neuspeh “govori” o nama.

Kako se ispoljava:
- odlaganje obaveza
- hronična sumnja u sebe
- izbegavanje rizika
- biranje "sigurnog“ života

6. STRAH OD BLISKOSTI

Mnogo češći nego što se misli - posebno kod osetljivih ljudi koji vole snažno i duboko.

Kako se ispoljava:
- povlačenje kada osobi neko postane važan
- biranje emocionalno nedostupnih partnera
- preterana opreznost

7. STRAH OD EMOCIONALNE PREPLAVLJENOSTI

Posebno izražen kod visoko senzitivnih osoba kada obrađuju više intenzivnih stimulusa istovremeno.

Kako se ispoljava:
- strah od konflikta
- strah od velikih promena
- poteškoće u bučnim, haotičnim okruženjima

8. STRAH OD IZDAJE

Strah da će poverenje biti iskorišćeno protiv nas.

Kako se ispoljava:
- skepticizam
- testiranje drugih
- zadržavanje distance
- teško primanje ljubavi

9. STRAH DA SMO DRUGIMA TERET

Jedna od najranjivijih pozicija, dobro poznata visoko emotivnim osobama.

Kako se ispoljava:
- previše izvinjavanja
- skrivanje emotivne boli
- minimiziranje potreba
- preuzimanje previše odgovornosti

10. STRAH OD TOGA DA ĆEMO BITI POGREŠNO SHVAĆENI

Za emotivne, intuitivne ljude vrlo čest strah.

Kako se ispoljava:
- previše objašnjavanja
- povlačenje kada nas neko “ne vidi”
- usamljenost i među ljudima
- frustracija kada drugi ne registruju naše emocionalne nijanse

11. STRAH OD NEMOĆI/BESPOMOĆNOSTI

Kako se ispoljava:
- ekstremna samostalnost
- hipernezavisnost
- odbijanje pomoći
- rezervni planovi za sve

12. STRAH OD PROMENE/NEIZVESNOSTI

Izvesnost, sigurnost jedna je od osnovnih emocionalnih potreba; osetljivi ljudi još više osećaju težinu neizvesnosti.

Kako se ispoljava:
- zamrzavanje
- ostajanje u poznatom bolu (neprijatno, ali poznato)
- otpor prema promeni
- teško donošenje odluka

13. STRAH OD USPEHA

Često zanemaren. To je strah od odgovornosti, vidljivosti, kao i sopstvene moći.

Kako se ispoljava:
- samosabotaža
- “kočenje” pred samim ciljem
- umanjivanje sopstvenih postignuća

14. STRAH OD SAMOĆE (egzistencijalna samoća)

Strah od činjenice da, koliko god se zbližili sa drugim ljudima, makar u nekim periodima osećaćemo se usamljeno, nepovezano i neshvaćeno. Odgovornost za svoj život, postupke, odluke moramo, u krajnjem, snositi sami.

Kako se ispoljava:
- ostajanje u pogrešnim odnosima, samo da se izbegne samoća, autonomija, odgovornost
- odlaganje donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti, "životnog tereta", odrastanja
- pribegavanje distrakcijama (supstance, posao, ekrani itd.)

15. STRAH OD SMRTI/PROLAZNOSTI

Primarni, egzistencijalni strah koji stoji u pozadini mnogih neurotskih ponašanja.

Kako se ispoljava:
- držanje za ljude/situacije koji nisu za nas dobri
- panika oko završetaka bilo čega
- opsesivne misli o prolaznosti vremena, (ne)postignutim uspesima itd.
- teško prihvatanje promena.

Kako smo stigli od normalnih, razvojnih strahova do onih pojačanih, ometajućih i neurotskih u odraslom dobu, česta je tema psihoterapijskih seansi. Svako od nas, napraviće svoje poveznice i odmotavati svoje klupko do emocionalnog umirenja i ustabiljenja.

Ono što pomaže, jeste da se edukujemo i emociju straha razumemo (i napravimo razliku u odnosu na neurotske strahove i anksioznost) – ako bi ti prijalo da na ovu temu promišljamo zajedno, pogledaj lekciju “1.6 Strah: Emocija koja nas čuva od opasnosti” na psihoedukativnoj platformi Beleške, a zatim se pridruži Zoom meetupu grupe Beleške o visokoj emotivnosti u utorak, 02.12. u 18h – da se zajedno rastrašujemo i sprijateljujemo sa porukama koje emocija straha želi da nam saopšti.

Prijava u DM ili putem linka u prvom komentaru.

Grupu kreira i vodi,

Jelena Veljković, psiholog

Beleške sa psihoterapije