Svima se desilo da im se glas neke osobe nije svidio. U pravilu, ti glasovi koji nam se nisu svidjeli pripadali su osobama koje govore previsokim i prejakim tonovima, odnosno predubokim tonovima ili stišanim glasom.

Zvuk glasa ukazuje na stanje onoga koji govori. Prejak glas koji u sebi sadrži visoke tonove obično pripada osobi, odnosno ukazuje na to da ta osoba ima kaotične misli. Govori kreštavo da bi dala težinu vlastitim misaonim konceptima.

Predubok glas, odnosno promjena glasa prema dubini, ali i stišan glas, mogao bi ukazivati na prisustvo neke bolesti. Mnogima se glas stiša, ovisno o onome što su jeli.

Normalan glas nije ni predubok ni previsok. Vibrirajući je i skoro pjevan.

Brzo je govorenje znak preaktivnog srca. Mnoge osobe u govorenju formiraju preduge rečenice a glas im sadrži čudne zvukove. To se dešava zato što nisu u stanju pronaći unutarnju ravnotežu. Upravo ta unutarnja ravnoteža, ona proizvodi ugodu u govorenju onoga koji je unutar sebe ima. Čovjek dobra zdravlja u pravilu malo govori i razumljiv je sa malo izgovorenih riječi.

Prevelike količine unešene hrane kroz neki period u pravilu proizvedu previše govorenja.