Punkcija i citopatologija štitaste žlezde

Danas je to prvi postupak u oceni prirode čvorastih promena u štitasoj žlezdi. Postupak je bezbedan, jednostavan i pouzdan, može se obaviti u ordinaciji i ne zahteva pripreme. Njime se dobija materijal koji se citopatološki pregleda i daje sledeće odgovore:

a. benigni (oko 80%) – promena se dalje prati uz eventualno ponavljanje punkcije na 2 do 3 godine.

b. neadekvatan (do 5%) – materijal nije dovoljan za analizu i postupak treba ponoviti.

c. sumnjiv ili neodređen (oko 5%)- zbog prirode postupka nije moguće oceniti odnos prema krvnom sudu ili kapsuli. Zbog toga citopatolog ne može da se izjasni da li se radi o invazivnoj (malignoj) ili neinvazivnoj (benignoj) promeni. Pošto se operacijom u do 20% ovih slučajeva nađe malignitet, osobe sa ovim nalazom treba poslati hirurgu.

d. maligni (do 5%)- bolesnika odmah poslati hirurgu.

Iako spada u pouzdane postupke, punkcija tankom iglom može dati lažno pozitivne (citopatološki nalaz maligniteta dok je definitivni histopatološki nalaz benigne promene) u do 5% ali i lažno negativne u takođe 5% slučajeva. Zbog toga, uz nalaz punkcije svakako treba koristiti i ostale postupke i na prvom mestu kliničko iskustvo lekara.