Ishrana kod obolelih od hipotireoze

Kod obolelih od hipotireoze ishrana mora da zadovolji unos namirnica koje podstiču  funkciju štitaste žlezde i pri tome treba izegavati unos namirnica koje smanjuju resorpciju joda u  organizmu.
Hipotireoza je jako česta bolest i organizmu nedostaju hormoni koji su neophodni za normalno odvijanje metaboličkih procesa. Metabolizam se usporava i obolela osoba je otečena, lako se goji, zaboravna je, usporena, depresivna, pati od zatvora i nadimanaja u stomaku, suve kose i kože.
Na uzrok bolesti ne možemo da utičemo ( Hašimotov tireoiditis, odstranjenje štitne žlezde zbog tumora, oštećenje tkiva tokom lečenja, tumori i zapaljenja hipotalamusa). Ono što je u našoj mogućnosti je da namirnicama i ishranom povoljno utičemo na rad štitne žlezde. Izbegavanjem namirnica koje otežavaju iskorišćavanje joda neophodnog za funkciju štitne žlezde, pomažemo boljoj funkciji žlezde.
Nedostatak joda u ishrani kao uzrok hipotireoze je redak zbog obaveznog jodiranja kuhinjske soli. Rizik od smanjenja funkcije imaju osobe koje izbace kuhinjsku so iz organizma i pri tome ne koriste ribu i morske plodove bogate jodom u ishrani.
Osobe obolele od hipotireoze trebaju da u svoju ishranu uvrste dosta voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i živine. Za normalnu funkciju štitne žlezde su naročito bitne šargarepa, spanać, kajsije, avokado, banane, seme suncokreta, morske ribe, riblje ulji i integralne žitarice.
Namirnice koje usporavaju resorpciju joda u organizmu i koje treba izbegavati su kupus, kelj, kikiriki , senf, soja, lima pasulj, brokoli, lanano seme. Ovo su tzv. strumogene namirnice i njih ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane jer su zdrave i sprečavaju nastanak nekih vrsta raka, već ih konzumirati do dva puta nedeljno i nikada više njih u isto vreme.
Osobe obolele od  hipotireoze su sklone zatvoru. Zato je neophodno da unosite hranom najmanje 30g dijetnih vlakana dnevno. Ima ih dosta u integralnom hlebu i pecivu, voću i povrću. Ona nabubre, pokrenu creva i poboljšaju varenje. Osim toga povećavaju sitost i smanjuju resorpciju masti i šećera. Ako naglo povećate unos dijetnih vlakana možede povećati nadimanje u stomaku. To činite postepeno uz istovremeno povećanje unosa tečnosti.
Zdrava osoba treba dnevno da unese makar osam čaša vode ne bi li obezbedila potrebe metabolizmaa. Osoba sa hipotireozom ima veću potrebu za tečnošću, čak i 12 čaša dnevno. Deo te vode se troši na dodatno ubrzavanje metabolizma , a deo na formiranje uredne stolice i lečenje zatvora.
Umerena fizička aktivnost je neophodna za normalan rad štitne žlezde. Pored ishrane i vežbanje može da ubrza metabolizam. Dovoljno je dnevno vežbati od 30 do 45 minuta. Radi bolje funkcije štitne žlezde poželjno je izbegavanje stresa, pušenja, indijskog čaja, kola napitaka, energetskih pića i kafe zbog visokog sadržaja kofeina koji je psihostimulans.