Dva brata

Dva brata su imali velike prinose žita ali su se ipak budili po noći i brinuli jedno o drugom.

Dva brata, jedan neženja a drugi oženjen, imali su imanje na plodnoj zemlji, s velikim prinosima žita.

 Svaki od njih dvojice dobivao je polovinu žetve.

U početku, sve je išlo kako treba.

 Zatim, malo po malo, oženjeni brat počeo se iznenada buditi noću s mišlju: "Ovako nije u redu.

Moj brat nije oženjen i uzima pola žetve.

Ja imam ženu i petoro djece, ne moram brinuti u starosti.

Ali tko će se starati o mom bratu kad ostari?

On bi morao više odvajati za budućnost nego što to sada čini, logično je da su njegove potrebe veće od mojih".

I, razmišljajući tako, ustajao je iz kreveta, krišom odlazio u kuću svoga brata i praznio džak žita u njegov ambar.

Ali, i neženja se počeo buditi noću i govoriti u sebi: "Ovako dalje ne ide.

Moj brat ima ženu i petoro djece, a dobiva polovinu prinosa.

Ja izdržavam samo sebe.

Zar je ispravno da moj siroti brat, kome očigledno treba više od mene, dobiva isto koliko i ja?"

I tako, ustajao je iz kreveta i nosio džak žita u ambar svoga brata.

Jedne noći, ustali su u isto vrijeme i tako se sreli, svaki sa džakom žita na leđima!

Poslije mnogo godina, kad su već umrli, doznalo se za njihovu priču.

I tako, kad su njihovi sugrađani riješili da sagrade hram, odabrali su mjesto na kome su se dva brata susrela, jer, po njima, nije bilo svetijeg mjesta u čitavom kraju.