Ljubav kakvu želim....  

 

 

 Uobičajeni radni dan u ordinaciji,

oko 08:30, kada je stariji gospodin,

oko 80 godina, ušao u čekaonu. Imao je

ranu na palcu koju je trebalo pregledati. 
        Odmah je rekao da je u  žurbi jer ima

sastanak u 9 sati.

 

    

 

Zamolio sam ga da sjedne i pričeka

znajući da će proći možda

i više od sat vremena prije nego što

će ga netko pregledati.
             Stalno je pogledavao na sat.

Odlučio sam da ga ja pregledam

obzirom da nisam imao drugih  pacijenata.

 

 

 Pregledao sam ranu.

Rana je bila dobro pa sam razgovarao s drugim liječnikom i dobio potreban

materijal za uklanjanje šavova i

saniranje rane.
        Kada sam skrbio oko njegove rane,  upitao sam ga zašto se tako žuri.

Bilo je  čudno jer stari ljudi imaju dosta vremena za ono što žele.
              Gospodin mi je rekao da se žuri u starački dom na  doručak sa suprugom.

 

 

 Raspitivao sam se kako je njezino  zdravlje.
Rekao mi je da je ona tamo već

duže vrijeme i da ima

Alzheimerovu bolest. U razgovoru sam ga

upitao hoće li se njegova žena

ljutiti ako malo zakasni...

Odgovorio je da ona više ne zna tko je on i da ga već 5 godina ne prepoznaje.
Bio sam iznenađen i upitao ga:

„A vi i dalje idete svakog jutra kod nje  iako ona ne zna tko ste?“
   Nasmijao se, potapšao me po ruci i rekao:

 

 

"Ona mene ne zna, ali ja nju znam..."
  Tijelom su mi prošli trnci. Jedva sam

suzdržavao suze. Kada  je napustio ordinaciju rekao sam sebi:
“To je ljubav  koju želim u svom životu.“

Istinska ljubav  nije ni fizička, ni romantična
Istinska ljubav je prihvaćanje svega što je bilo,  što je, što će biti, i  što neće biti.

Najsretniji ljudi ne moraju imati najbolje od svega;

             Oni će napraviti najbolje od svega što imaju!