Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
864
OD 14.01.2018.PUTA
Višak...
Višak si i dok svojom skupom novom olovkom po komadu papira pišeš i šaraš, oslobađajući se nakupljenoga bijesa. Sve ove stranice kada slovima popuniš, bjeline kada ne bude, samo sivi tragovi, višak ćeš i tada biti. I kada pročitaš što si napisao, biti ćeš samo višak. Dok u mračnoj sobi sa slušalicama na ušima sjediš i pokušavaš nešto na papir staviti, ti si višak. Kosu svoju dok raščešljavaš, pred ogromnim zlatnim zrcalom, promatrajući svoj lažni odraz, višak si. Kada napokon prestaneš o ovome postojanju razmišljati, kada se oslobodiš prošlosti i budućnosti, kada prestaneš sebe stalno kuditi. Dok ležeći na krevetu gledajući u strop o tome glavu razbijaš, režući žiletom po tankoj koži, opet kako si višak se uloviš da razmišljaš. Paranoični si nabildani višak i to ćeš do njegovog kraja ostati.
bglavac
edin.kecanovic
