Mi državu imamo,

istu ili sličnu,

pa imamo osobnu,

ili kartu ličnu.

 

Neko ima prolaze,

neko svoje hodnike,

neko ima tajkune,

neko svoje moćnike.

 

Nekom pamet nedostaje,

a neko je nema,

jedan tuče ženu,

a drugi je lema.

 

Jedan ima učenika,

drugi ima đaka,

mačku vadi iz vreće,

a može i iz džaka.

 

Neko ima makaze,

a neko ima škare,

jedan nema novaca,

drugom fale pare.

 

Neko vrata gura,

neko u njih upire,

neko porez uzima,

a neko ga ubire.

  

Jednog čuva policija,

drugog milicija,

sve to piše povjest

ili historija.

 

Neko ima vlak,

nekom prošo voz,

jedan je poludio,

drugi skreno skroz.

 

Jedan ima susjeda,

a drugi komšiju,

brišu se peškirom

ili sa ručnikom, kada se umiju.