Pjesma ocu

 

Dragi oče tvoje gene nosim

Evo ovdje, javno ti prkosim.

Govorim o istini agresije tvoje

Bio si gospodar bolne duše moje.

Umjesto ljubavi strah si mi dao

Možda drugačije nisi znao

Ili nisi htio,

Pa si zato agresivan bio.

Što god od ovog bilo

u meni je tugu ostavilo.

Tugu u srcu, suze u očima

Ljutnju i mržnju u uplakanim noćima.

Pitanja se u meni i sada roje

više se mogućih odgovora ne boje

Zašto me ne voli moj tata

Kad mi zatvara svog srca vrata.

Odgovor od tebe više ne mogu dobiti,

Ali mogu svoju dušu otvoriti.

O, oče mili i drag

Zbog čega nisi bio blag?

Sad znam, volio si me najviše

I zato moja duša ponekad uzdiše

Što mi nisi ljubav pokazao

Već si mi, kao agresor, u sjećanju ostao.

Opraštam ti oče

Sve moje samoće

Opraštam ti boli

Kad se otac ne voli.

Opraštam ti što si dozvolio mom mužu

Da po želji može imati ruku dužu

Dignuti je na moje lice

Posramiti moje ljudsko biće.

Agresoru si me tajno podao

Zar nisi oče znao

Da mi od vas treba ljubav

Zar ti je takav bio zaborav?

Neka, neka oče

Prošle su samoće

I stid od potlačenosti

Sjetila sam se pojma; oprosti!

Opraštam tebi i mužu

Agresiju dužu

Svom voljom i snagom vam kažem,

S agresijom se vašom ne slažem.

Zadnji put vam ponavljam

Svoju slobodu od vas proslavljam.

Ispred straha hrabro stojim

Više vas se ni malo ne bojim.

Stvorila sam drugačije gene

Ne možete više doprijeti do mene.

Da spoznate što je milost

Iz srca vam šaljem oprost.

Znam da me oče, možeš vidjeti.

Hoćeš li se postidjeti?-

Reći mi dijete oprosti

I u mene ima milosti.

Ponekad te u snovima vidim

Ničega se pred tobom ne stidim.

Samo da znaš, svejedno mi je sada

Tek, u meni tinja tiha nada

Da je moglo i drugačije biti

I da nisam morala gorke suze liti,

Već živjeti zadovoljstvo i radost

Provoditi veselu i srećnu mladost.

Što si to u mene utkao oče

Kad je u meni bilo toliko samoće?

Možda agresiju ljudskog roda,

Ili pojam riječi sloboda?

Možda si ipak slobodu utkao

Onoliko koliko si znao.

Pronašla sam tvoje dobre gene

Voljela bih sada, da si pored mene

Da ti pokažem kako se živi ljubav

kad čovjek nije kriv, već prav.

Nema više samoće...

Volim te oče!

Moja duša uzdiše

Nema ni prkosa više.

Samo je suosjećanje ostalo

Od mene je dobro ljudsko biće postalo.

Tome je i tvoja ljubav doprinijela 

Da me životna stihija nije odnijela.

Sam život je gospodar

I svakom dodjeljuje milodar.

Nadam se oče, da ti je sada milo

Što me tvoje biće stvorilo.