Na obali Sna

    Poglede

     izmijenismo - ti , ja

      i  Sunce .Mjesec je

     natočio  Srebrnu

      čašu svoje

       tečnosti -

     pružajući je

      Dupinima da se

      pogoste . No

      dupini - ta obazriva bića

      Tek gostujući

      Pošto gostima su

      izmamili uzdahe ,

       uzvikujući

       naglas Naredbe ,

    - uspavanom umu

      da uz njih

       uživajući ;takođe

       gostuje . Nisu

       smjeli biti tako

        darežljivi- rekli bi

       neki odveć budni

     i  Preoprezni .Mogli

        su samo Malo

       darovati ih

     Manje- kazaše

    Oni štedljivi .O

     Nisu trebali

     darovati ih

     Uopće - jedva

    promrmljaše Oni

    oskudni baš u

     svemu . A hvala

     vam

     Preopterećeni

    Na svemu-meni

    Ne trebaju

   Nepotrebna

   razmišljanja

   prepuna vaših

   briga i Srcu

   otuđene

   Radosti-mene

   ugrije tek maleni

   Plamičak

   ugašnjelih Želja

   rukom Nekog

   drugoga a

   Vraćeno Mom

   srcu da ga

   Uzdahom oživi .

   I izmamim

   uzdahe Dupina i

    ponudim im zlatni

   Vrč pun srebrnog

   Vina ispijajući

   krišom , naiskap

   Posljednje

    ostatke gozbe

   Nezemaljske što

  Njihove usne

  Radosti

  dotakoše .-Tihom

 uvalom skrivajući

  se od svega i

  ; prema svemu

  Baš mi - plivasmo

  Do iznemoglosti-

 - ti - Najljepša

  djeva Dubine

   morske i.. tek

   neznatan zlaćani

   Odsjaj svog

   Najdubljeg

   skrovitog Hrama

   gdje carujući

  Mjesec zlatan opi

  Srebrno sunce-

  prelijevajući

   tečnost jasnu

  poput bisera; u

  čudesnoj

 izmaglici nastaloj ;

 Nekim čudnim

  odsustvom

 Gospodara sna -

 tako da sve

  posta Tek puko

 Be(z)sanje  po

 zadnji Puta

 Viđeno Buđenje

 - čudnovatih

  Spavača- što uz

  tečnost jasnu

  poput Bisera , već

 Otprije darivanu-

 priljepiše Svoje

 usne , Beskrvne,

 Krvareće poput

 Sunca na zapadu ,

 što cijele Noći

 podaje se

 Mjesecu u

 pomamnoj

 pjesmi-beskrvnoj

 straži Darivajući

  svoje

 Uzdahe . Jutrom

 se Već Rađa

 neka Nova

 golotinja-Plod

 njihovih

   pomamnih

  lutanja-Jednog

 Za Drugim-A iz

 sveg tog iskače

 Nešto Treće-

 Usnuli Dupini

  obljubljeni

 Rukama Djece

 garave- da , E , da i

   Njih pogosti

  Najprije sunce pa

  Potom i mjesec -

  vraćajući ih u

  Ruke

  Beskrvnika-

 - Besnovnika-

 - čudnog Lutaoca ,

  po

  Prostranstvima

  vašim ; dovodeći

  za sobom dvje

  Obješene figure

  svaka od Njih

  preko Jedne od Njihove

  Ruku prebačena Bi -

  A Nosili smo IH-ja i

  Ti- grleći ih i

  ljubeći strasno U

  danu Njihovog

  Rađanja i

  Umiranja

 - ponaosob

  Spremajući ih u

      Riznicu

      Neizrecivu.