moja jedra ženo
           u tebi ću prespavati ovu noć
           u tvoj vreli bezdan ću pasti 
           raširi svoje grudi
           moja jedra ženo
           likuje zemlja pod nama
           igraju se kamen i drveće
           sunce gori nad nebom
           i naš slatki znoj gori
           i pjeva na našim usnama
           moja jedra ženo
           idem kroz bogate njive
           izbezumljeni vrisak me prati
           gase se polako kuće
           a ti razgrni žar sa starog ognjišta
           i ulij svoju ljepotu među bujne trave
           padamo umorni
           moja jedra ženo
           previše sunca smo popili u sjaju
           pustoš se spušta nad svijet polako
           kuda je otišlo to zaljubljeno vrijeme
           u vatru        
           u vatru neviđenu
           i tako dok mi oduzimaš riječ
           ostajem sam i nepokretan
           nikoga ne zovem
           bijeli se crni prozor
           samo ja ostajem
           soba je puna karanfila
           i ležim miran
           i ležim mrtav od ljubavi