čekao sam te jako dugo

i dumao da mi je lice drugo

da li bi moje staračke duboke bore

prepoznala kao one drage svoje

 

čekao sam te jako dugo

a oko mene okupilo se ljudsko klupko

kao da se pita

ima li u tom čekanju ikakvoga smisla

 

čekao sam te nakon toliko ljeta

da te upitam kakva je to bila tvoja životna pjesma

i da li su te za ruku držali čvrsto

htijući biti s tobom cijeli život svoj

 

ili je naprosto sve bila teška obmana

da su ljudi putovali pijani duž perivoja

i da li su bili kameni međaši

u tvojoj prekomernoj usamljenosti

 

čekao sam te jako dugo

klateći se umornih nogu

i svojim stapom pridržavao težinu

od staračkih boli svojih gubio svježinu

 

nisi došla i izgubih nadu i vjeru svoju

postadoh sarhoš osorni i grubi

jer svoju ljubav za vječnost izgubih

nije trajala dugo nego kao tren ružni

bijah kriv i pogrešno zaključih

i svoju krivnju ja sam kao zver

na komadiće trg’o i dušu svoju

okaljanu pustu kaznom glupom truo

i moja ljubav osta uspomena tužna

nikada više ja neću vidjeti svoga druga

 

http://www.digitalne-knjige.com/gavrilovic34.php

 

http://blog.dnevnik.hr/prokleta-od-daljina/2017/02/1632065690/cekao-sam-te.html