ČEKALA SAM TE

 

     U predvorju sna

     na obali suza

     u sivom rakidanom svitanju

     krikom zatomljenim..

     Moj Voljeni...

     Nisi li bio ti taj

     što si obećao

     da ćeš mi u dlanu nježnom

      donijeti doditr

     leptirovog krila

     koji dotiče uzdrhtalo  moje srce

    i smiruje otkucaje nemirne..

      Ja sam od plamena sazdana

    i ti znaš

     da samo ti moj plamen

     obuzdati možeš

     da ne sagorim sama sebe

     u čežnji

     neutaživog čekanja...

     Obećao si

     dao mi malo sebe

      pa opet nestao

      na pučini

      i ostavio me bez ijedne želje više,

    ugašenu

      skamenjenu

     i nepoznatu sebi oduzetu..

    Ne poznam se više..

    Ne želim voljeti,

     ne želim čekati,

    više ništa u sebi nemam

     i više se ne nadam..

     ne šalji mi više sebe u drugom

     jer nitko ne voli moje srce

     kao Ti

     i ponovo će me raniti

     i ponovo će boljeti...

    Do kada misliš da mogu izdržati?

    Nasukana, kao kit plavetni

     u plićaku bola

    ne mogu u sebe nazad

     ne mogu se vratiti

     i ne mogu me drugi shvatiti..

     Ljubav moju u sebi za Tebe

     kroz prizmu svoje ljubavi gledaju

      i ne vide Tebe

      i ne vide mene..

     Pogledom molim, jer pričati ne znam

     da me shvate

     i na pučinu Tvoje ljubavi vrate..

     No,napuštaju me

     i sa obale odlaze

     jer misle da nemaju snage

     Tebe u meni pokrenuti

      i u plavetne dubine me vratiti..

      Ti ćeš ipak doći, znam,

      Ali potpuno, potpuno sam...