ARTEMIDA

 

       Hu , hu duboka šuma

    Krošnje su uzele raskošne

     Velove, uzbibale se

      Pred isčekivanjem .

  Mahnem. Skrijem se kod kamena .

   Noge mi ljubi mahovine

              Trag

 Sitne bube dolaze na

     Noćni sastanak .

 Orkestar se čuje , u daljini .

    Plava svjetlost lica

 Odupire se tmini.

      Gledajući ples

 Osjećam bijes svih niskih

   Gadosti ; divim se šumi

 I svakom stvoru što tu živi .

 Ne plaši me ta grobna tišina

   Ni krijesnice- oči divljih

            Zvijeri .

    U šumu me zovu

      Ja imam volju

  S njima dočekati zoru .

           Pred san

  I buđenja čas tisuće glasova

      Kao jedan zbore :

    Artemido , dio nas !