Znaš, uvek sam znala koja je volja Tvoja. A često sam činila po volji mojoj. I mogu Ti reći da sam bila sretnija kada je bilo po mojoj.

Znam i to, da je svaka moja volja protiv Tvoje zabeležena kao moj greh. Ne bojim se, zato što god sam činila, činila sam iz  ljubavi prema nekome. I ti to znaš. A rekao si nam da sve činimo iz Ljubavi. Ponekada si me iskušavao na grdom i uspevala sam dosta dobro preći preko prepreka. Iskušavao si me i na lepom. E tu sam se ponekada uljuljkivala i varala na kartama. Majušni ulog je bio na stolu za kartanje. A bilo mi je ugodno. 

Znaš, kada je bila volja Tvoja bilo je i radosti, a puno i žalosti. Posle boli koju sam zbog toga doživljavala, uvek sam se uspela podići i nastaviti dalje. I nikada, baš nikada Te nisam krivila niti Te pitala zašto baš meni.  Život je takav, kakav si mi upisao. Samo jedno ne mogu razumeti, nikako, zašto si mi Nju uzeo.

Znam to ćeš mi jednoga dana reći, a bol za Njom, koja se je sada pretvorila u setu, mi je oduzela onu Veru u Tebe koju sam imala pre toga i dovela me do sumnje. Ipak Vera je veća od sumnje.

Znaš Ti dobro zašto je tako. A ja ne znam. Ne nađem razloga zbog čega mi je kazna tako teška. Greške koje sam pravila sam i ispravljala i za njih si me nagradio. Pa za koji greh sam tako grešna da si mi Nju uzeo?

Nemam više toliko volje kao pre, radiću po volji Tvojoj,..... a majušno ponekada, molim,  neka se Tvoja i moja usklade. Hvala.