U krošnji staroga bora zaspalo je sunce……nešto kao ugriz sreće.

Sunce mi svojom toplinom miluje lice…..nešto kao ugriz zadovoljstva.

Zvoni mi mobitel, pogledam i zaključim da ga je najbolje isključiti……nešto kao ugriz ometanja trenutne sreće i zadovoljstva.

Sjetim se stare prijateljice i danog obećanja da ću je zvati…..nešto kao ugriz zaborava.

Zovem je i izmotavam se dobro i uspješno…..nešto kao ugriz laži zamotane u celofan.

Nađemo se na kavici i brbljamo opušteno…………..nešto kao ugriz dobrog trača.

Rastajemo se i ona kaže nazovi me, i ja obećam……nešto kao ugriz opetovanog zaborava.

Suton je, nebo prepuna zvijezda, ali mjeseca nigdje…..nešto kao ugriz igre skrivača.

Na magicus chatu sve je prepuno malih zvijezda……nešto kao ugriz zajedništva i prijateljstva.

 :))))))))))