SETA

 

Pribiližava se dan, kada sam pre mnogo godina, celu noć čekala jutro i poziv, dali si preživela noć. Na žalost vest je bila jako bolna. Moja prijateljica se je u momentu našla kod mene, njen zagrljaj i njen pogled pun saosečanja, (jer je znala za moju ljubav do sestre) mi je u tom momentu značio sve i znala sam da će mi biti uteha u tim teškim trenucima. Hvala joj. Jer tada sam stvarno želela samo nju. Kasnije sam je imala za polusestru. Na žalost i ona me je zapustila.U tim izgubljenim i teškim situacijama za čoveka, me je podsečala, na sve šta treba, šta uraditi, ponudila pomoć, donela primernu garderobu, jer sam odmah morala na put. okolnosti su bile takve, da sam morala sama putovati. Sama na našem poslednjem srečanju i tvom odlasku. Put koji se u normalnim uslovima predje za 6 sati, bila sam mrcvarena 20. Znao JE da mi je odtrgnut deo srca i zato je posla Vas za utehu, da mi pokažete put za dalje.

Zato imam samo jednu želju

Tih nekoliko zadnjih sati, nisam htela da te vidim, nikako ne, nisam mogla zamisliti, da si tu, a da imaš zatvorene oči, da me nećeš zagrliti. Poštuju moju volju i zatvaraju te u večnost.

Glava mi pada na tvoje počivalište. Tu smo svi koji te neizmerno volimo. Guši me. Dva dana i dve noći nisam spavala. Umorna, drhtava, osećam blagu vrtoglavicu. Osetim ruku, stranu ruku na mome ramenu. Ruka koja govori izdržaćeš. Tada nisam plakala. Sada plačem.

Hodam polako za tobom, polako i gledam kako mi odlaziš. Razdaljina izmedju mene i tebe se povećava, ili mi se to samo čini. Nemoj molim te ponavljam u sebi ostani samnom. Opet Vaša ruka.Izdržaćeš.

Zato imam samo jednu želju.

U mojoj ruci je djurdjevak.Moje cveće. Jedino ti još to mogu dati. Dok hodam za tobom razmišljam. Dali sam te nekada uvredila, dali si ikada bila istinski ljuta na mene i ako je tako, znaš da nije bilo namerno i znaš da sam te volela i zato se ne kajem. Ali se jako, jako kajem što ti to nisam više puta rekla.

Nikada neću zaboraviti naše zadnje vidjenje. Pratila si me na stanicu, bila je zima, kasno popodne, tama, magla i sneg provejava. Zadnji poziv za ulazak. Zagrljaj, suze, pogled. Zadnji pogled. Tvoje zeleno-žute oči su u suzama, a tvoje zadnje reči, da nam olakšaš rastanak su bile: e, baš smo lude, pa uskoro se opet vidimo...Na žalost, nije bilo tako. Moj zadnji pogled prema tebi, kroz zamagljeno okno. Udaljuješ se pognute glave sa rukama u džepovima i polako te gubim iz vida u magli. Mene u grlu guši, srce mi lupa i mali sasvim nečujan krik iz grla. Tada nisam ni slutila, da je to naš zadnji susret...a možda taj mali krik je dao znak.

Približavamo se izkopanoj zemlji. Bože za tebe je izkopana zemlja. Djurdjevak stiskam. Vašu ruke utehe osećam. Stojite pored mene. Meni ste nepoznati. Prijatni ljudi, susretljivi, spremni u svakom momentu da pomognu, prijatelji znanci, susedi, kolege su oko mene, ali me nezanimaju.

I onda groza, spuštaju te duboko. Zatvaram oči. Spuštaju te i nikada više. Tada začujem da izgovarate moje ime, nisam se odazvala, još jedanput ga izgovarate malo glasnije i Vaše reči pogledaj me su me vratile u stvarnost. Pogledala sam Vas. I mnogo kasnije sam shvatila da je Vaša izgovorena rečenica bila milost da izdržim od Njega, preko Vas, meni. Rekli ste mi: onaj ko umre izmedju Uskrsa i Djurdjevdana, njemu su vrata neba širom otvorena. Gledala sam Vas i shvatila da je to sada, Uskrs je prošao, a Djurdjevdan dolazi. U tom momentu nisam mogla shvatiti jačinu tih reči. Duboko sam zarila prste u zemlju. U jednoj ruci zemlja, u drugoj djurdjevak. Poljubim i jedno i drugo. Vi mi otvarate dlan i uzimate malo zemlje. Zbunjena sam, ali ne mogu da mislim. Tek pre tri godine ste mi o tome napisali.

Zato imam samo jednu želju.

Nemogu da napravim zadnji pokret. Nemogu da bacim zemlju na tebe. Svi čekaju Vi me opominjete. Tišina je. Čujem ptičice, proleće je, sunčan dan, a neizmerna tuga. Zatvorim oči još jedanput poljubim  djurdjevak i dajem ti ga zadnji put od srca sa ljubavlju, za pozdrav. A onda opet groza, potmulo udaranje zemlje. Zar je moguće da je to kraj i nikada više? Šta nam u tom momentu Bog poručuje? Zašto je tako bolno? Zašto drhtim? Zašto u tom momentu nisam "tu"? Zašto izgleda sve strano? Zbog čega toliki košmar u glavi?. Poslednji pogled prema tvom počivalištu. Suze tuge. Tu ste, jedan korak iza mene pazite da izdržim.

Zato imam samo jednu želju O.N. pustite me da umrem pre Vas, našla sam način kako ćete to saznati kada bude to On odlučio.

Pregršt zemlje, prospite pod drvo koje ste zasadili sa ono malo zemljice za mene za nas.

O.N. oprostite.