...nije bilo kasno navečer....malko prije 20,00 sati.... idem ulicom i nosim ocu par knedli...kad odjednom ispred mene....muškarac u kožnom bikerskom odijelu...s kacigom na glavi...raširenih ruku...prepriječio mi put....


...ja se odmaknem na lijevo...on ispred mene...ja na desno...on ispred mene .... ruke raširene da me uzme u zagrljaj...al šuti...

- ma koji li si??? - promislim, jer mi je već pun kufer toga da mene svi znaju, a ja nikog ne znam

..on čutke podigne vizir na kacigi...ja gledam u oči...al mi ništa ne govore...
- mogao bi bit Toma...al ovaj je premlad .... - i dalje ubrzano razmišljam...što da napravim????

..uzmem mobitel...i stanem u pozu da ću ga slikat...
- nemoj me još i slikavat! - kaže on
- a tu si tico! šta ne nađeš neku curu da nju zafrkaješ, nego si mene naša!
- ajme nemoj cure, ne mogu toliko čokolade pojest!
- šta će ti čokolada?
- pa da nadoknadim propuštene kalorije!
- pa kakve to cure nalaziš?? Šta ti ne daju jest?
- ma daju nekakve oštrige i školjke i sve je to u redu...nego mi onda nakon trećeg puta kažu da mi nisu bez veze spremale oštige i da one hoće još...nakon tri sata???
- Nemoj mi tu nekakve lovačke priče sad bajat! Pa ženske su u pravu! malo je 3 sata...ja ne pričam ispod 8! Ali nije to tvoja krivica, loš im pristup prehrani!


....on konačno skine kacigu...poljubi me u obraz, kako je to red način i običaj i tiho šapne:
- znaš ja nikad ne pričam lovačke priče!
- ne pričam ni ja! Kako možeš sa jednom ozbiljnom damom u godinama tako razgovarat?
- Dama - jesi!, u godinama - jesi!, al brate ozbiljna nisi nimalo! Da si ozbiljna ne bi mi sad ovako ni pričali!
- ajde ti mali lipo kvraguc! Meni reć da sam stara??? Meni!!! - kažem i odjurim

P.S. živa sam!