Od svijesne osobe se  očekuje  da  je  završio/la  svoj   period  polemiziranja. Taj period je prošao, i  toga imao dovoljno i sada se zadovoljio. Osoba sada  uči  samo  da  bi  ojačalo  svoja   uvjerenja.

Vada   i   sidhanta   su   dvije   vrste   proučavanja   svetih   knjiga. Vada je polemička, a sidhanta  odlučna. Kada  je  čovjek  potpuna  neznalica, on  najprije  usvaja  prvu  od  njih,  polemičku,  boreći  se  i   rasuđujući  za i protiv, a  kada  je  to  završio,  on  prelazi  na  sidhantu,  odlučnu,   i  dolazi do jednog zaključka. Ali, nije dovoljno jednostavno doći do tog zaključka. On se mora i  realizirati. Knjiga ima bezbroj,  a  vrijeme  je  kratko; prema tome, tajna znanja sastoji se  u  preuzimanju  samo  onoga  što  je  bitno. Uzmite ono što je bitno i pokušajte živjeti  u skladu  sa  tim.

Postoji  jedna  stara  indijska  legenda  koja   kaže   da,   ako   pred   radža-hamsa, kraljevskog  labuda,  postavite  jednu  zdjelu  mlijeka  i   jednu   zdjelu   vode,   on će  popiti  sve  mlijeko,  a  ostaviti  vodu. Na  taj   način,   i   mi   treba od znanja uzeti ono  što  je  vrijedno,  a  ostaviti  otpatke.  Intelektualna gimnastika je  neophodna  na   početku;  ne  treba  se  slijepo   bacati   u bilo   što.

Onaj koji radom na sebi i usvajanjem duhovnih vrijednosti   prevazišao   fazu   Rasprava došao  je do   jednog zaključka   koji   je   nepokolebljiv   kao   stijena.   Jedina   stvar   za   kojom   on sada  teži  jeste  da  ojača  taj  svoj  zaključak.

Ne  raspravljaj,  kažu mudri;   a, ako ti netko nameće raspravu, ćuti, um je poput hobotnice grabi svako iskustvo i zahtijeva još više. Ne  odgovaraj  nikakvim   argumentima, već  se  mirno  udalji,   zato   što   diskusije   samo   uznemiravaju   duh.   Jedina korist od diskusija jeste što vježbaju intelekt. Kada se  to  postigne,  zašto ga  uznemirivati dalje? Intelekt je samo jedan slab instrument I može nam pružiti samo  ograničeno saznanje, preko čula.  Svjestan (yogin) hoće otići  s one strane čula; prema tome, intelekt mu više ne može koristiti. On je siguran u to i, shodno tome, on ćuti i ne raspravlja se. Svaka rasprava narušava ravnotežu njegovog’ duha i izaziva poremećaje u ćitti, a svaki takav poremećaj je jedan korak unazad. Kada si u miru i harmoniji sa sobom, u miru si i harmoniji svugdje; u gužvi, na planini, na tržnici ili sam. Dokazivanje i rasuđivanje su samo preliminarne faze. Ima stvari koje su izvan njih. Nije čitav život za učeničke rasprave i debatna.

Umrtvljenje, proučavanje i predavanje plodova  uma   Bogu  je kljucna etapa na putu oslobodjenja.
Organi su konji,
duh je- uzda,
intelekt je kočijaš,
duša je putnik,
a tijelo kola.
Ako su konji jaki i ne pokoravaju se uzdi i ako kočijaš ne zna upravljati zapregom (nema sposobnost razlikovanja), putnik će biti ugrožen. Ali, ako se konjima dobro upravlja, pomoću uzde (duha), i kočijaš ima sposobnost razlikovanja, tada putnik (duša) stiže na cilj.
Što se, u ovom slučaju, podrazumijeva pod umrtvljenjem? To znači čvrsto držati uzde dok se upravlja tijelom i organima, ne dozvoliti im da rade što hoće, već ih oboje zadržati pod svojom kontrolom. Što se podrazumijeva pod “proučavanje” ? To očigledno nije  proučavanje romana ili knjiga sa pričama, već djela  koja  poučavaju  o  oslobađanju duše.   Ovo   proučavanje   ne   podrazumijeva   nikakvo   polemičke    studiranje. Jer stvari ne vidimo kakve jesu nego ih vidimo kakvi smo mi.  Zato i svaka informacija zavisi od uma koji tumaci te informacije. Kada odvojimo vrijeme da se posvetimo sebi to je čin ljubavi prema nama samima. Tu ljubav onda možemo proširiti na našu obitelj i na svijet oko nas. Tada nalazimo balans i unutarnju harmoniju koja zrači na sve oko nas

Spiritualni aspirant mora plivati uzvodno protiv struje navika, familijarnosti i udobnosti. Sveukupna sreća se povećava kada je osoba spremna biti to što je, jer samo tada je i shvaćanje u sada, ne sutra. Sutra je daleko za lijeni um, tromi um, um kojega nije briga. Transformacija će se jedino desiti sada; revolucija je sada a ne sutra

Mudri ne žele ništa i ne izbjegavaju išta. Kada nešto želiš onda ćeš to izgubiti, a ako pokušaš nešto izbjeći, upravo ćeš to dobiti. Kada nešto želiš, onda zaboravljaš što činiš. Zato oni pažljivo istraže izmjene akcije i pasivnosti, prilagode granice primanja i davanje, vladaju osjećajima sviđanja i nesviđanja racionalno i harmoniziraju stupanj veselja i bijesa. Kao što se dijamant može rezati samo s dijamantom, isto tako um se može pobijediti jedino umom.

Niži instinktivni um treba pobijediti višim, čistim sattvickim umom.