Pa, mislin se, kako se neću smijat kad je ovaj život čista lakrdija. Evo, na primjer, danas…

   Budin se, trljan oči, stavljan vodu za kavu pa na Magicus… da vidin je li srce poželila dobro jutro il je Ivana ostavila koju zvjezdicu pa ko naiđe – dobro naiđe. Čitan jedan članak, drugi, treći… pa povirin vodu za kavu… još ne vrije… četvrti, peti članak… Ma šta je toj vodi jutros? I onda skužin da san upalila jedno strujno kolo, a džezvu stavila na drugo. Onda je lipo primistin i opet na članke. Ako nema ništa muzike, uključin usput i You Tube pa izigravan DJ-a, sama sebi ispunjavan muzičke želje. Kava napokon gotova… donesen je do računala i pomalo. Onda se namrštin, kažen „bljaaak“ … jer san zaboravila stavit cukar. E, mislin se, uranila san jutros sa smotanosti pa dobro pogledan jel' cukar stvarno cukar… da ne bi posolila jer su mi u istin posudama. Sinoć san u večeru stavila cukar umisto soli. Sve su poili. I još su rekli da još nisu poili slađu večeru. Ma, mislin se, nemate vi pojma kolko ste u pravu.

   Onda san popila još jednu kavu s društvon na chatu – iz Ming šoljice. Nisan imala srca alius reći da san i ovu jutrošnju razbila. Elyci san predložila da stavimo prst u uvo i zapivamo neku pismu u duetu, na šta je ona odgovorila da ne tribamo mi stavljat prst u uvo nego oni šta nas budu slušali.

   E, a na poslu… ko da su svi poludili… ko da je došlo vrime darivanja… a biće ih privarili oni svitleći ukrasi po gradu… Prvo san opet dobila kolače. Onda tople fritule (baš san se obradovala – inače ih poiden samo kad su maškare). Par kiflica sa siron. Vidu ljudi da mršavin pa ko zna šta u glavi misle… da mi nešto fali? Mislin se, fali meni u glavi očito, dok se ovoliko smijen, al mudro šutin i davin se u krempitama…

   Onda je jedan uletija s foto aparatom da nema moju sliku, da će me slikat. „Ma, šta je tebi? Štaš me slikavat? Biži ća!“ … i, kako san se nespretno okrenila, oborila san pola stvari.

   Ae, onda je doša šlag na kraju. Čovik je počeja pričat o jeguljama. I ja mu lipo govorin: „Vidiš, to su ti jaaako zagonetne životinje. U prašumama Atlantika imaju pir, tu ženke polažu ikru i lipo zajedno krepaju sa svojin muškin. Male, kad se izlegu, golfska struja nosi tri godine do obala Europe… i tako dođu kod nas. Muški ostanu na moru i čekaju svoje cure i po dvi godine dok u Neretvi ili kojen jezeru spolno ne sazore. Onda se cure vraćaju na ušće svojin mužjacima i idu na Atlantik obavit pir i prvu bračnu noć. Naravno, one sritnice, koje vi ne ulovite i poidete na brudet. Vidiš li ti kako su jegulje romantične životinje?“ A on će: „Ma šta romantične? Na brudet, dakako, a valja i na ražnju i na tavi. Znaš kolku san jegulju jednon ulovija?“… pa sve rukama pokaziva. Ja ga gledan i govorin: „Kolko ja znan, u nas, kad se pokaziva rukon veličina, kaže se – da prostiš.“ Smije se on. „Ne smiji se!“, kažen ja, „nego il reci – da prostiš il ne pokazivaj kolka je jegulja bila!“ Zaboravi se on za dvi minute pa pokazuje kolko je bila debela. „Ma šta je tebi? Šta mi sad pokazivaš? Fi? Aj ća! Aj ća!“ Izlazi on, savija se od smija, a, ko po vragu, na radiju taman počela pisma „Aj ća, volin te“. Brže – bolje ugasin radio i radin dalje svoj posa… u tišini par minuta, al onda mi, ka i obično, dođe pivat pa počnen… everywhere I'm looking now, I'm surrounded by your embrace… baybe I can feel your halo, you know you're my saving grace… i iden opet upalit radio kad ono svira Halo. Super, mislin se, ušparala san 3,66 kn. Ispunili ste mi muzičku želju i prije nego san poslala SMS…