"Vidi je opet piše a rekla je da neće".

Nisam od reči, tamo gde možda "nije" potrebno!?nikada se ne zaklinjem Bogom.

Nisam gorda i hoću da napišem. Šta će ko misliti o tome, me ne zanima.... a važno kakav utisak ostavljam kod ljudi kao Čovek. osobno mišljenje..znam da nisam nečovek do drugih. 

Svesna, da sam generacija koja je u odlasku, da skoro ništa... ili ništa više, ne mogu učiniti za društvo, decu, (osim zagrljaja, skuhanog ručka koji skuhan džem, krastavčiće...) posvetila sam se sebi. Ni na tom polju ne mogu više nešto posebno učiniti.

Pa ipak nešto mogu...jer postojim.

sve manje se opterećujem da izgledam, kako ne izgledam...ne silim se da fizički radim ono što više ne mogu, ne razmišljam da bih se aktivirala negde kako bih popravila materijalno stanje...ne mogu... niti ko treba moju uslugu. nešto "posebno" što mladi rade...ne znam. za obične poslove ne trebaju starog već mladog čoveka.

Sve manje mislim o prošlosti, sve više tu i sada...trudim se da kada usisavam mislim o tepihu, kada kuham mislim o loncu...kada jedem mislim o ukusu.  

Ovo mesto mi je pored ostalog dodatna zabava. Spontano mi je da što radim uglavnom radim100%. u zadnje vreme mi ne pričinjava više zadovoljstvo, jer sam iscrpila virtualnu kreativnost...druženje polako, kao i sve drugo se gasi.  

Mladima polako... generaciji u odlasku život brže oduzima ono za čega se je bilo... više nije potrebno, niti bi kome koristilo. To saznanje nije prijatno a da mu se suprodstavljam i gubim vreme istražujući zašto je tako, da silujem um sa nepotrebnim, neefikasnim razmišljanjem je za mene zamarajuće. Ambicija više nemam...poznavajući sebe, neuspeh bi bio izvestan i time se nepotreno dodatno obremenila.

Starost mi nije lepršava, ne zanosim se da će biti bolje.. biće gore... trudim se, dok ne dođe to gore, da bude bolje :)

Sve ima svoj vek trajanja. Zašto mladost i lepršavost ima kraći vek... a težina starosti duži? Neću o tome da gruntam. Tako je kako je.

Bilo kako bilo, ispred sebe imam današnji dan. O tome šta ću raditi misliću posle ovog članka.

Da li ću još pisati? hm! to ne znam.

Jedino u šta sam sigurna i odlučna je to, da svoj ostatak života posvećujem Bogu...to nije ambicija... to je srčna želja, prouzrokovana Njegovom voljom. Amin!