30.  dan

Ako čovek može malo da peva, ako može malo da podeli svoju radost, ako može malo da se izražava svojim bićem to će biti dovoljno.

Svi smo vrlo jadni, jer ne delimo. To je najveća nevolja što može svakom da se desi, a desila se čitavom ljudskom rodu. Vaspitani smo tako da postanemo jadni. Čak i kada dajemo, dajemo samo trgujući. Dajemo samo da bismo dobili više. Uvek je to cenkanje. To nije iskreno davanje.

Dajte punog srca, najviše što možete dati. U tome je značenje moje male pesme. Ne uzdržavajte se, izrazite se kao ptice koje se ne brinu sluša li ih neko ili ne. Ne razmišljajući o publici, one ne pevaju da bi

dobile nešto zauzvrat, nego naprosto zato jer su radosne. Sunce je izašlo, prošla je noć i nastupilo je novo

jutro, a sve ptice su samo pesma i igra.

Ovo je pravi način života. Svaki trenutak treba da bude veselje, veselje u životu i deljenje tog veselja sa svim što vas u tom momentu okružuje; sa stablom, životinjom ili stenom. Delite.

Ako takvo deljenje postane vaš život, bićete sledbenik sanjasa. Ako pesma postane vaš život, postali ste pravi sledbenik sanjasa. Oni nisu isposnici, nego veseljaci.