18.  dan

Zahvalnost proizilazi iz razumevanja toga koliko nam daje postojanje. Proizilazi iz iskustva lepote kojom smo okruženi: zvezda, sunca, meseca, cveća, raznobojnih duga, oblaka, ljudi. Poklanja vam se vaše sopstveno biće, tako čudesno; čitav taj tajanstveni svemir. Niste ga zavredeli, to je pravi poklon; ali vi niste zahvalni Bogu na njemu.

Kada postanete svesni ovog prelepog poklona silna zahvalnost se javlja u vašem srcu. Ta zahvalnost ništa ne moli. Ona je u osnovi zahvala; vi ste samo zahvalni. Ovo je molitva koja ima fantastičnu lepotu; samo takva zahvala jeste religiozna, samo takva zahvala jeste molitva. Ni na koji način ne pokušavajte da iskoristite Boga, naprosto mu se zahvaljujte za sve što je već učinio. Samo kažete: „Nisam vredan toga, toliko si mi dao da ne mogu sve ovo da prihvatim. Tvoja ljubav je prelepa.”

Takva zahvalnost se u srcu pojavljuje kao miomiris i uzdiže se prema nebu. To je jedina molitva koja može da se čuje. Ni jedna druga molitva ne dopire do Boga.

Nadalje, čudesno je kako je takav čovek obasut sa sve više i više dobrote – iako to ne traži. Njegova zahvalnost ga čini sposobnim da primi i više. Njegova otvorenost ga čini sposobnim da upije više lepote, više radosti, više muzike. Čitavo njegovo biće postaje cvetni vrt.