26.  dan

Stabla, ptice i životinje su jedno s egzistencijom, ali nesvesno. Oni su dobri, ali nemaju pojma o tome šta je dobrota, nisu je ni svesni. Dobrota koja nije svesna nema veliku vrednost. Možete da imate blago, ali ako ga niste svesni kakav smisao ono ima?

Zov udaljene kukavice nama zvuči prelepo, ali ne i samoj kukavici. Kukavica nema pojma šta je lepota, muzika, poezija. Ona je nesvesna, dobra je ali nesvesna. Čovek nije svestan, nego jadan, međutim taj jad ne može da se odbaci. Svesnost treba još samo malo proširiti i čovek mora svesno da odbaci jad i da postigne jedinstvo – ja to nazivam ponovnim jedinstvom. Stablo i kukavica, ostale ptice i životinje su u stanju jedinstva. Čovek mora iz toga da istupi, s tim je izgubio dodir.

Sve zavisi od nas, od toga šta ćemo učiniti zbog svog jada. Mogli bismo i dalje da ga podnosimo i tako da stvorimo još veći pakao. Mogli bismo da ga odbacimo, da se pokrenemo prema celini i postignemo krajnje jedinstvo. Možemo se rastopiti u okeanu egzistencije, a tada se stvara dobrota. Kada čovek postane dobar to ima neprocenljivu vrednost. Kukavica je dobra, ali je to bez ikakve vrednosti.

Biti posvećen Bogu znači biti spreman da se utone i rastopi u celini. Tada dobrota dolazi sama od

sebe.