6.  dan

Ljubav zahteva mnogo hrabrosti. Zapravo ni za šta drugo ne treba toliko hrabrosti kao za ljubav, jer je njen osnovni zahtev smrt ljudskog ega. Tek kada rastočite svoj ego u vama prostruji ljubav. Ego je prepreka, a potrebna vam je odvažnost da biste ga odbacili. Čovek ga se drži grčevito, smatra da je on sam jedino ego; zato je jako preplašen. „Šta će mi se dogoditi ako odbacim svoj ego? Izgubiću identitet. ”

Tačno, doći će vreme kada ćete izgubiti svoj identitet, lažni identitet, jedno razdoblje u kome nećete znati ko ste, ali zatim će se razviti pravi identitet.

Zen-budisti kažu: „Pre meditacije reke su reke, a planine planine; u meditaciji reke više nisu reke, niti su planine planine; a kada je meditacija potpuna, kada se ostvarite, reke su ponovo reke, a planine ponovo planine.”

Između ove dve stvari postoji praznina – prethodnog napuštanja i budućeg dolaska – koja će biti pomalo zbrkana; zato vam je potreban učitelj koji vam pomaže da to prebrodite, koji vas drži za ruku i hrabri za to vreme: „Ne bojte se. Svitanje nije daleko. Ne osvrćite se, gledajte pred sobom… jer nema povratka. Život se nikada ne vraća, on je uvek sledeći trenutak.”

Prema Budinim rečima Čaraiveti: Nastavite da napredujete – dok ne dođete do tačke gde više ne postoji ni jedna želja. To je trenutak ispunjenja, dobrote, blagoslova.