17.  dan

Kada ste u suzama vi se smešite, kada ste ljuti to ne pokazujete, to stalno potiskujete. Prirodno da ceo taj proces u vama stvara razdor. Suze su bile prave, ali im niste dozvolili da se pokažu, potisnuli ste ih. Osmeh je bio lažan, a vi ste pokušavali da se smešite. Takav osmeh ne može da dosegne duboko, on je samo na usnama, nema nikakve veze s vama.

Moral je upravo kao lažni osmeh. Vi živite moralnim životom, ali vam to ne daje dostojanstvo karaktera.

Dostojanstvo karaktera dolazi pomoću meditacije. Ne preduzimate ništa što bi se ticalo vašeg karaktera, ali se razvija vaš uvid. Vidite stvari onakvima kakve jesu i sam vaš život je preobražen u ovom novom svetlu, u ovom novom viñenju. Više se niko ne može prevariti jer uz pomoć meditacije čovek saznaje da nismo izdvojeni. Ne možete biti nasilni, niti da uživate u ranjavanju drugih jer sada znate da su drugi deo vas. Mi smo deo organskog svemira, uopšte nismo izdvojeni entiteti.

Tada ćete svakako imati dostojanstvo karaktera, a dostojanstvo će doći pomoću sjedinjenja. Zato zapamtite: meditacija mora da bude izvor stvarnog karaktera. Čovek može da zaboravi sve o karakteru – samo da uloži svu svoju energiju u meditaciju i odatle će proizaći karakter. On nije nešto što biste vi sastavljali, on se javlja spontano. Na kraju, kada karakter bude spontan imaće sopstvenu lepotu, on će biti radost. Ne teži nekom cilju, već je cilj sam sebi.