20.  dan

Ljudi ostaju zavisnici, a što više zavisite od drugog on će se više plašiti, želeće da pobegne jer postoji neutaživa unutrašnja potreba za slobodom. Želja za slobodom je uzvišenija od svih drugih želja; jača je i dublja od svih drugih želja. Zato čovek može da žrtvuje čak i ljubav, ali ne može da žrtvuje slobodu; to nije u prirodi stvari. Zato vam se prava dobrota može desiti jedino u samoći.

Samoća je umetnost, cela umetnost meditacije. Biti potpuno usredsređen u sopstvenom biću bez ikakve žudnje za nekim drugim, biti u tako dubokom miru sam sa sobom da vam ne treba ništa drugo, to je samoća. Ona donosi večnu dobrotu. Ako se prvo ukorenite u svom biću, a zatim ulazite u neku vezu, tada će ta veza da bude potpuno drugačija pojava. Tada možete da delite, možete voleti i možete uživati u toj ljubavi. Makar je ona trenutna, možete igrati i pevati, a kada proñe prošla je – ne osvrćite se. Sposobni ste da stvorite drugu ljubav. Zato nema nikakve potrebe za tim da se bude zavisan. Zahvalni ste svom ljubljenom, zahvalni ste ljubavi koje više nema jer vas je obogatila, dala vam je neke poglede na život i učinila vas zrelijim.

Međutim, to je moguće samo ako u svom biću imate određene temelje. Ako je ljubav sve što imate, bez ikakve meditativne podloge, tada ćete patiti, tada će svaka vaša ljubavna veza pre ili kasnije postati noćna mora. Zato naučite umetnost samoće i dobrote samoće – tada će sve biti moguće.