13.  dan

Život je poklon, ali vrlo malo ljudi to shvata, Bog stalno poklanja život a da ne priča mnogo o tome. Život se daje tako tiho da nismo ni svesni da nam je poklonjeno nešto dragoceno. Uz to, Bog ne očekuje našu zahvalnost. Ne izvodi oko toga nikakvu predstavu. Čak i ne šapne: „Dajem vam najdragoceniju stvar u egzistenciji: život, svesnost, ljubav.” On zaista zna kako da daje. Njegovo davanje je umetnost; osoba koja prima poklon ne treba o tome ništa ni da zna jer bi u protivnom to bilo malo ponižavajuće, čovek bi mogao da se oseća posramljeno.

Zato što Bog daje anonimno, ljudi koji primaju nikada nisu ni svesni tog poklona, sem ako svesno, promišljeno ne nastoje da postanu svesni toga što im se daje. Kad god postanete svesni, postanete sposobni, tada primite više. Kada za to postanete zahvalni, zavredeli ste da primite više.

Osoba koja zahvaljuje Bogu za sve što se dešava s njom stalno prima sve više jer zahvalno srce postaje sve otvorenije i sposobnije za primanje. Podsetite se na to da je sve poklon. Sve što vam se događa je veliki poklon – sve boli i sva zadovoljstva, sve agonije i sve ekstaze, svi usponi i svi padovi. Sve je predivno jer sve učestvuje u vašem razvoju, u vašem putu prema krajnjem procvetavanju.