16.  dan

Pronađite vreme, mesto i dajte sebi zadatak da meditirate. U početku je to teško, samo ostanite strpljivi; sve što vam je potrebno je strpljenje. Nastavite da se nadate, budite optimista jer je sada to samo pitanje vremena. Ovo je kao setva; ne možete da očekujete klijanje odmah sledećeg dana. To će potrajati, klice će izrasti u svom odreñenom vremenu. Klice ne slede vaša očekivanja, nego svoj sopstveni zakon. One slede unutrašnji zakon, vlastitu prirodu. Čekaće pravo godišnje doba, možda oblake, možda kišu, možda proleće…

Zato ne gubite srčanost. To je jedan od osnovnih razloga zbog koga ljudi započnu meditaciju, a ne uspevaju. Mnogi započnu, ali samo posle nekoliko dana već misle „Meni ne uspeva.” To nije pitanje uspeha ili neuspeha. Naprosto nastavite da radite bez obzira na to što se dogaña – isto kao što se svaki dan okupate i odlazite da spavate. Ne opterećujte se uspehom ili neuspehom, time stičete li nešto ili ne. Kupanje je dobro samo po sebi, ono ima sopstvenu vrednost. Meditacija ubrzo postaje kao unutrašnje kupanje. Osećate se bolje, usredsreñenije, jače ukorenjeni, jače vezani za zemlju. Napokon, ako čovek može nastaviti da čeka, jednog dana će ga iznenaditi nešto kao eksplozija, kao munja i od tog momenta nikada više neće biti isti. Od tog časa ne treba više da meditirate, tada ćete biti u meditaciji bez obzira šta budete radili. Tada je disanje meditacija, šetnja je meditacija, jelo je meditacija. Tada meditacija naprosto postaje sama vaša priroda.