19.  dan

Molitva nije naučna, ali meditacija je čisto naučna. Podjednako kao što naučnik gleda, posmatra objektivnu pojavu, meditant posmatra psihološku pojavu. To je isti proces, odvojeno posmatranje bez predrasuda, bez zaključaka; jer ako bi ste već imali spreman zaključak tada nema smisla da se vrši posmatranje. Tada ćete već nekako dokazati da je vaš zaključak ispravan, a onda čitav proces nije naučan.

Isti postupak posmatranja mora da bude okrenut prema vašem sopstvenom umu. Čovek postaje laboratorija, veliki opit posmatranja; čovek gleda svoje misli, želje, uspomene, ljutnje, pohlepu, požudu, bez ikakvih prethodnih zaključaka, bez prosuñivanja; ovo je dobro a ovo je loše… ne sudeći o tome.

Kada ni malo ne prosuđujete, bez predrasuda, bez zaključaka, kada je čisto vaše posmatranje, jednostavno, nevino; tada počinje da nestaje ono što posmatrate. Ovde nauka i religija počinju da se razdvajaju. U nauci, što više posmatrate predmet postaje stvarniji. U početku nije bio tako stvaran. Mogli ste da ga previdite; ali sada ga jasno vidite, ne možete da pogrešite pošto je još konkretniji. Posmatranje svog uma je različito od ovoga. Kada posmatrate svoju ljutnju, ona počinje da iščezava, ne može da postoji.

Polako će nestati sav um, prestaće da postoji. Kada više ne bude postojao um za posmatranje, posmatrač će da se okrene sam sebi.

Ovo je momenat ostvarenja, samoostvarenja, ovo je samadhi. On je krajnji cilj delanja svih mistika.