Draga Irida,nedavno sam sanjala ovaj san,pa bi voljela da mi ga protumačiš.Imam 55 godina.. Radim u knjigovodstvu.Pred koji mjesec došlo je do izmjena,neke kolegice su došle nove i mlade,,nake stare(starije po stažu) otišle su  u penziju.Kako su sad produžili godine za odlazak u penziju,imam još dosta godina za raditi.Samim tim što su neke otišle,to nije dovelo do mog pomaka,odnosno nisam nikako napredovala.To me i smeta,ali na neki način i ne.Ni sama ne znam definirati svoje osjećaje u vezi toga.Kao trebala bih napredovati,to se očekuje od ljudi,a s druge strane čisto mi je dobro bez nekih velikih odgovornosti.Evo sna:......

Na poslu sam .U svojoj sobi.Željela sam drugi kompjutor.Uzela  sam ga iz susjedne sobe.To je kompjuter od moje bivše šefice.Pokušavam ga osposobiti ,tj.otvoriti da mogu radit na njemu.Na papir,kao neki formular, upisala sve što treba,ali on se ne pali.Onda ponovo,opet ništa.Pitam jednu  kolegicu,kako da pravilno ispunim formular,sigurno su isti,njen i kompjuter koji sam uzela.Ali izgleda da nisu isti.Nikako ga  ne mogu upaliti.Zaključujem da ga moram natrag vratiti.Opet pitam kolegicu koji kablovi idu s njim.Tata mi pomaže nositi kompjuter.Ulazim u susjednu sobu,sa strahom što će mi reći bivša šefica i ostale kolegice, na to što sam uzela kompjuter bez pitanja,a sad ga vraćam.Soba je puna kolegica,a na sredini sobe sjedi moja bivša šefica.Ali nitko ne obraća pažnju na nas,bivša  šefica ništa ne kaže i vraćamo kompjuter gdje je i bio.