ma počnimo od petka! … skraćeno radno vrijeme, kava na rivi…… odličan bakalar s groznim krumpirima …. dala bi kraljevstvo za krumpir… i tad sam odlučila da konačno počnem bacat stvari niza skale …(kad kažem stvari mislim na robu i ostalo lakoletajuće predmete….

-          konačno si došla pameti! – viče moj sin

-          kako to?

-          pa umjesto da složiš robu, staviš je u kesu za smeće, konačno si je lijepo i ljudski bacila niza skale!

…bila sam sretna što imam odobravanje jedinog muškog dijela obitelji …kad idem ja sić niza skale…a sve puno robe …treba stat na svaku stepenicu i sagnit se i skupit

-          kako ću sić sad niza skale bez 100 trbušnjaka? – vičem sinu u panici

-          gurni nogom! – odgovara on smireno i dolazi na vrata da pogleda kako napreduje moje nogogurno bacanje robe do zadnje stepenice

…pažljivo sam …kao da plešem tango… najprije lijevom…pa desnom nogom gurala robu nizbrdo… a dole je čekao moj sin i gurao sve u kesu sa smećem

-          a da probam ovo i s televizorima i knjigama?

-          ti stvarno ne znaš stat!

-          ma znam…evo idem na kavu….

…a nakon toga sam spremila nešto za dušu od divljih šparoga …. jelo koje će bit zabranjeno u EU L(

 

…u subotu sam prespavala malo duže …pa čekala 35 min u redu za sirnice (pogače) …donjela ih kući još vruće …

 

(red je ispred i iza mene)

i tad je došao večernji izlazak …. nekako sam došla u situaciju da kažem : „ma bit ću dobra večeras, koliko dobra pogledaj na linku …..(bla bla)“

…i tad je počelo SMSanje…..

Naime, došla sam u kafić u kojem je za nas 23 svirao jazz trio! Profesionalni muzičari s umjetničkom akademijom…svirali iz ljubavi i iz gušta…..i zato je gazda Caffe bara Ely (to je kafić koji mi je servirao kavu s onim natpisom Ely) …preko TV Justina napravio direktan prijenos iz kafića…. i odjednom meni dođe SMS:

„Evo ušao je…hehehe!“ – misle na tipa koji me 4 godine javno zove na kavu i još nije uspio sjest sa mnom za isti stol! …to je već postao nacionalni sport

„Mahni mi da te vidim? Gdje si se skrila?“

„Da li ti to imaš crvenu majicu na sebi?“
„opet si promijenila frizuru?“

…itd itd …. par gospođa diljem lijepe naše pravilo je kolače i gledalo na svojim laptopima kako se ja zabavljam u kafiću J))

….a tamo je bilo svega …. kao i izjava dana: „Čoviće, ne mogu virovat koliko si pametan! Da si malo pametniji bio bi priglup“ ….ili … „ti imaš kondicije zato jer si trenirao u vaterpolo klubu Lečevica! … A ne, ne vrijeđaj me, ja sam bio član jedriličarskog kluba Lečevica! Ja sam iz središnje Lečevice!“*

…onda sam u 2 sata i 30 minuta išla hranit pačiće nekom djetetu ….. i tad se postavilo pitanje kolača…. a Uskrs je… ne znam zašto sam legla na kauč kraj pasa…da ne spava jadna sama ….. i u snu mi sine: Raščepušana čokoladna torta ….to je pravi Uskršnji kolač….i u snu se okrenem sretno…a pas me ugrize za nogu L(

le voila! ….jel dovoljno raščepušana???? ….nisam imala vremena za pečenje biskvita… pa biskvita uopće i nema….. samo krema J)) …..a za kaznu što me ugrizao …pas nije dobio čokoladno jaje

…a onda dođe Uskršnje prežderavanje …blagdanski stol je napravljen s obaveznim čokoladnim jajima…pa kava…pa kava…pa konačno kavica…..

*Lečevica mjesto Bogu iza nogu u brdu, pripremajući se za globalno zatopljenje, osnovali su „morske“ klubove vjerujući da će se razina mora dignit preko Kozjaka i Mosora!

 

...a link za direktni prijenos mojih kafica??' .... mda....

da ne bi ....imate dosta mojih slika :-)))))