Ispričat ću vam nešto u što virova sam davno
Dok sve minja se na gore i minja se za stalno
Da postoje još oni šta se stvarno vole
U vrimenima bidnim dok svima je do love

Ispričat ću vam štorju šta sam na svoje oči vidi
Kad iz ženskog tila čista duša se iscidi
Od jubavi što u njoj za njega ima
Vrati mi se život, vrati mi se vira

Da mi njega oduzmu, tijelo bi ovo mogla leć samo pod zemlju

Zvonija je telefon u neku kasnu uru
Javija se Mladen, 'ko više pita za kulturu
Govori mi: "Stari, u ovo morat ćemo skupa
Ovo nije za u vitar, u pitanju je jubav"

I priča mi o njoj šta u Zagrebu stoji
Šta voli jude i pismu i po njima dane broji
I ne priznaje e-mail, sms, niti drugi sličan pothvat
Al' u pismi, vitron, dušu će mu poslat..

Kad vidija sam joj oči iz kojih cidilo se more
Oči šta traže život i ruke šta sve govore
Zna sam da to tilo dugo podnit neće tugu
I skupija joj riči za ponit prema jugu
Sad znan da je čuja onaj kojem rič se ova piše
Sad znan da joj je duša mirna i ne triba joj više
Pa idem doma pun vire u ovu kasnu uru
Jer dogodila se jubav za kakvu nikad niste čuli.....