Irida,

prošlo je više od godinu i pol, od kako si me primila u tvoje kraljevstvo. Pojma o pojmu nisam imala o čemu se radi i čemu služi ovaj tvoj dvorac.

No ubrzo me je tako omamio, da sam evo još uvek tu. Ohrabrila si me i za pisanje i za komunikaciju, a za mene do tada nepoznat način, pa koliko god to čudno zvučalo u 21 st.

I obzirom da sam tu, to je znak da mi je život u njemu prijatan. Osetim radost.

Moj naklon kraljici dvorca i mom Vitezu prvoga reda-Magicusu.

I evo kako sada i ja znam postavljati video, poklanjam ti ove prelepe zvuke violine i Čardaš, da te sete na tvoje dane provedene u Mađarskoj.

Srce