Kajo,

moram priznati da su mi tvoji  članci i od mlabos najlepše uređeni. Volim tvoju šarolikost, u njima se oseti vedrina tvoga duha, razigrano dete u tebi, devojka.

Tvoje poruke ili tvoje prenošenje poruka i dalje ne osetim, ne dotaknu me se, ali uvek imam otvorena vrata za one stvari, koje ne razumem, a možda će se jednoga dana otvoriti, za sve ono što je udaljeno od mene?  ili ne. 

Više volim i pažnju mi privuče, kada pišeš o osobnim životnim iskustvima. Tvoj dom zamišljam da je pun majčinske topline, miris po vanilicama, pun dinamike.

I obzirom da sam skapirala, a nije bilo teško, da si vesele naravi, izvoli ovu pesmu i opandrči jednu čašu u vrata, sa guštom.

Srce