Miško,

nema te, pa te nema. Šta smo se i da li smo ti se zamerili? Razmišljala sam ali ne nađem odgovora i nadam se da ćeš nam se javiti.

Nisam navikla da neko ode od mene, a da mi ne kaže makar zbogom ili doviđenja i onda uvek mislim zbog čega?

No bilo kako bilo, volela sam čitati tvoje priče, koje verujem da su deo tvoga bogatog ispunjenog života. Primetila sam tvoju osetljivost, istančan ukus za lepotu žene, prirode, malenih za nekoga možda nevažnih detalja, a za tebe tako značajnih.

U svojim pričama se oseti tvoja sentimentalna duša bez obzira koliko je priča ponekada bila na izgled, agresivna.

No jedna tvoja priča mi se je posebno urezala u sečanje i više puta sam je pročitala. To je priča pod nazivom PROMJENA. Ako se slažeš predložila bih je za u Zbornik. (mislim da se ti sa tim moraš složiti)

Dođi nam, makar samo na jednu kavicu, a do tada izvoli ovaj video i lep dan ti želim.

Srce