Misao da čovek ne živi samo jednom sama po sebi je zadivljujuća. Ako se tome doda mogućnost da u narednom životu ispravimo greške iz prošlosti nije teško razumeti zašto je moderan čovek očaran drevnim učenjem o reinkarnaciji. Naša tela mogla bi da budu samo odore u ormanu duše, koje kada se pohabaju zamenjujemo novim, da bismo dalje napredovali na putu konačne spoznaje i prosvetljenja. Ali, ovaj ples sa večnošću uključuje, kažu zakoni karme, preuzimanje odgovornosti za sve loše kao i dobro što nam se događa. Ako nismo pogrešili u ovom životu, moguće je da ispaštamo grehe koje smo nakupili u prošlim inkarnacijama!
Gotovo svima se dogodilo bar jednom u životu da se nađu na nekom nepoznatom mestu i instiktivno osete da su već bili tu i da su im lica i stvari na koje nailaze misteriozno bliski kao deo vlastitog života. Teško je suditi da li je reč o slučajnosti ili nečem drugom, ali uvek ostaju dve mogućnosti - da u reinkarnaciju verujemo ili ne verujemo. Išetala iz okrilja velikih istočnjačkih religija, poput hinduizma i budizma, reinkarnacija se proširila svetom zadobijajući mnogobrojne poklonike na svim meridijanima. Iako je za neke od njih verovanje u selidbu duše samo pomodni hir, izvorna ideja je stara koliko i ljudsko mišljenje i svesno bivstvovanje na zemlji. Shvatanje da smrt nije kraj života javlja se u spisima vedskog učenja 5.000 godina pre nove ere, gde se podrobno objašnjava pojam reinkarnacije i karme. Indija je oduvek bila plodno tlo za fenomen ponovnog rađanja, a kroz knjige "Vede" prvi put se progovorilo o ovom značajnom segmentu ljudskog razmišljanja. A, ono je nerazdvojivo od pojma karme.
U svojim delima veliki Platon je do detalja opisao nauku o reinkarnaciji. Verovatno je od svih osobina najviše prezirao škrtičluk i sklonost alkoholu, pa je tvrdio da se osobe vođene ovim porocima reinkarniraju u magarce! Nasilnici i nepravedni naredni život, govorio je antički mislilac, provode u koži nekog grabljivca poput vuka ili jastreba.Osobe koje su krvožedne i agresivne dobijaju u narednom životu tela zveri ili grabljivica.Iako pojedini poklonici reinkarnacije veruju da se duša može preseliti u biljku, životinju, kamen ili kakvu drugu materijalnu stvar, većina svoju budućnost zamišlja u ljudskoj "ljušturi" prijatnije spoljašnjosti.
Možda i veruje da se izvesne pouke mogu izvući iz perspektive jedne iskusne kišne gliste, ali čoveku je bliža zamisao da baš kao pripadnik ljudskog roda prekine karmički lanac uzroka i posledica. Dakle, da postigne dugo očekivano prosvetljenje i oslobađanje od reinkarnacija.Prastari spisi otkrivaju da vlastita dela mogu da nas lansiraju u neko od čak osam miliona i 400 hiljada oblika života! U ciklusu rađanja i umiranja od tog ukupnog broja samo 400.000 su ljudski oblici. Ovo se ruho smatra najvažnijim, jer jedino ono omogućava duhovni napredak. Podjednako je verovatno da se u narednoj inkarnaciji probudimo u koži suprotnog pola, druge rase ili čak u svetlosnim godinama udaljenom planetarnom sistemu.
irida
bglavac
