TAKOZVANI IZBOR MATERIJALA

Mnogim kritičarima »izbor materijala« predstavlja lako a nekima i
neophodno pomoćno sredstvo. Ako je prosečni kritičar novinar, on svakodnevno opaža materijal koji, nametnut od spolja, treba da savlada. Ako ni zbog čega drugog, on pesniku zavidi na blistavoj slobodi stvaranja. Sem toga dnevni kritičar barata isključivo neobaveznom literaturom, dok romanopisac sa izvesnom samovoljom i često iz motiva zadovoljstva izabira svoj materijal, iako je sloboda i ovde veoma ograničena. Virtuoz dijaloga, na primer, slobodno bira scenu događanja te u skladu sa modnim tendencijama svog vremena situira svoj novi roman na Južnom polu ili u Egiptu, dopušta da se odvija u političkim
ili sportskim krugovima, dotičući se aktuelnih pitanja društva, morala, prava itd.
Iza ove fasade aktuelnosti odigrava se, čak i najbanalnijim podražavaocima poezije, život koji odgovara njihovim duboko unutrašnjim i prinudno utvrñenim pretpostavkama, te oni nisu u stanju da nadmaše svoju naklonost prema odreñenim karakterima i situacijama, kao ni ravnodušnost prema drugim silama.
Duša autora ispoljiće se i u kič-poeziji a najslabiji pesnik, koji ne ume da izgradi nijednu figuru niti da jasno ispiše bilo kakvu ljudsku situaciju, ipak će uvek pogoditi ono na šta uopšte nije mislio: u svom petljanju stalno će otkrivati vlastito ja.
U pravoj poeziji uopšte ne postoji izbor materijala. »Materijal«, glavni
oblici i karakteristični problemi poezije nikad neće biti izabrani od strane pesnika jer je prasupstanca sveukupne poezije upravo pesnikova vizija i duševni dogañaj. Pesnik može da se oslobodi vizije, može da umakne životnom problemu, da iz nesposobnosti ili ugodnosti zapusti istinski, doživljeni materijal, ali nikad neće biti u stanju da ga »izabere«. Nijednom sadržaju koga on smatra pogodnim i poželjnim neće iz čisto racionalnih ili artističkih spekulacija dati takav oblik kao da sadržaj dolazi do njega zahvaljujući milosti, kao da ga doista nije izmozgao već doživeo u duši. Sigurno je da ni pravi pesnici nisu retko pokušavali da biraju materijal, kako bi usmeravali poeziju: rezultati ovog pokušaja uvek su krajnje interesantni i poučni za kolege, dok su kao poezija
mrtvoroñenčad.
Ukratko - ako neko upita pesnika: »Ne smatraš li da bi bilo bolje da si
izabrao drugačiji materijal?«, to je isto kao da se pacijentu sa upalom pluća kaže: »Oh, bilo bi bolje da ste se odlučili za kijavicu«.
(1930)