REČ

Dobra je i radosna vest da će uskoro jedan pesnički časopis redovno pratiti ilustrovani časopis. Izražavamo mu dobrodošlicu i želimo dug život.
Nemački jezik i umetnost jezika egzistiraju na naročit način. Sa obiljem
reči, gramatičkih formi i umetničkih mogućnosti izražavanja, on punopravno stoji uz nekoliko najplemenitijih jezika sveta čiji su gordost i skrušenost, upotrebljivost i istrajnost iskušani kroz pesnike i mislioce najvišeg ranga, razvijani, obogaćeni i prefinjeni. Ali, nemački jezik nema, kao ruski, engleski i većina romanskih jezika, iza sebe narod ljubitelja, kritičara, znalaca i uživalaca; svoj narod i prostor delovanja on ne smatra dobrim a njegova nega i kult, diferencirane i tanane mogućnosti dejstva svedene su na tanak sloj grañenja. U zemljama gde se govori nemački može se, bez znanja nemačkog postati ne samo gradonačelnik i ministar već i učitelj, profesor i književnik, što
znači da se može živeti bez pravog, prirodnog, radosnog i sigurnog odnosa prema vlastitom jeziku.
Ocena časopisa biće moguća tek kasnije, nakon odreñenog vremena
pojavljivanja. Ono što mi se već danas kod njega dopada, pre nego što imam uvid u sadržaj, to je njegovo ime. Zove se »Reč«. Time on ispisuje jedino od najstarijih i najcenjenijih, u značenju najtežih reci nemačkog jezika. Reči, naime, nisu iste po vrednosti, težini, sadržaju, starosti, smislu i snazi. Postoje dobre, jake, duboko ukorenjene i zdrave reci ali i mlade, neiskusne, sumnjive, labave, nastale iz mode, prolazne. Reč koja čini naslov novog časopisa Grimov rečnik posvećuje više od sedamdeset i pet stubaca, jer ona od davnina pripada svim germanskim, skandinavskim i anglo saksonskim jezicima i ima više značenja od većine drugih reči našeg jezika. Poseduje čak i vrednu retkost,
dva plurala. Njena se značenja protežu od sakralne sfere (»u početku bese reč«) do drugog kraja, gde jezik odgleda samog sebe, kritikuje se, ironizira i zameira (»-gole reci«) itd
Želim da ovaj lepi naslov shvatimo onako kako se on nalazi u obrtima »dati reč«, »držati reč«, »ostati pri reci«, kao obavezujuce zaricanje, dakle, time nam se mnogo obećava, pre svega jedno ozbiljno prihvatanje reči i jeziika od svetosti i ozbiljno do igre i zabave
(1960)