RUMIJEVA RELIGIJA LJUBAVI

Rumi je razradio koncept ljubavi koja je temelj verskog i etičkog života i dao

su, tako što je Bog ljubav ubacio u sve če- stice egzistencije.

Ljubav, ne u svome opštem i ograniče- nom značenju koje svi razumeju, nego u jednom uzvišenijem i opsežnijem znače- nju predstavlja princip na kome opstaju materijalni i duhovni svet. To je sila koja egzistenciju i univerzum vuče ka savršen- stvu i usavršavanju. Ljubav je uzrok stva- ranja i oduvek je postojala.

On je učinio da svi atomi u kosmosu hrle jedan drugom u ljubavnom zagrljaju poput zaljubljenih parova koji se zbližavaju i spajaju magnetnom privlačnošću linije ljubavi.

Pošto kosmička ljubav nadilazi sva ve- rovanja i sve filozofije, religija ljubavi se ne može nikada potpuno poistovetiti sa bilo kojom ortodoksijom, dogmatizmom ili spekulativnom teorijom. Takva je religi- ja mističkog filozofa, kao što je Rumi – univerzalna i nesvodiva u bilo kakve or- todoksne ili dogmatske okvire. To je uni- verzalna  religija,  religija  univerzuma  –

Za Rumija, život je alhemija stalnog angažovanja na preobražajima i promeni supstancije. Zemlja, voda, svetlo i vazduh

čine biljni život, biljni se asimilacijom pre- tvara u animalni, a animalni se uspinje ka umu...

Ja umreh k’o ruda i postah bilina, I k’o biljka umreh i postah živina;

I k’o zverka umreh, do čoveka stignuh...  Pa šta da se bojim? Svaka smrt me dignu!

Posle ovoga ću k’o čovek umreti l k’o krilat anđ’o nebu se popeti.

I anđeoske mi je ostavit’ stanice,

Jer sve je prolazno, sem Njegovo lice.

I kao anđeo ću se žrtvovati,

[to um ne shvata to ću tad postati.

Tad će me nestati...Nestanak mi veli Gromko k’o orgulje: „Svak se Njemu seli!“

velikom broju pesničkih metara koji su u

joj

kosmičko  značenje.  Takva  ljubav  je

zvezda što blistaju, potoka što žubore, dr-

to vreme bili zaboravljeni; mogao je čak da sriče u napuštenim metrima tako da oni ostavljaju i izazivaju lep utisak i da se slušaju sa uživanjem. Stihove je znao da obogati  muzika

završavao glaso nemaju  posebno

čenje, ali sami p deluju muzikalno jatno za slušanje.

Zadivljujuća mijeva  sposobn da obradi jednu neuobičajenu temu  i  od  nje napravi sasvim n vu, da se čini d ona po prvi put i na, ili da od ob skoro  besmi

shvaćena kao kreativni, poboljšavajući i evolucijski impuls koji postoji u svim stvo- renjima i svim nivoima egzistencije. Ona je u osnovi gnosticizma i jedan od glavnih

pogleda  na  svet.

snagu Uni- mu, koji čini celi- ljubav. Poje-  stoje u međusob- ljubavi,  a  čovek u ljubav usmera- a ka Bogu. Bog je iz ljubavi stvorio svet  i  ljudsko biće i treba Mu tome   uzvratiti

. Ljubav je prisut- svim  delovima erzuma i povezu- e čestice u kosmo-

veća što raste. To je alhemija života koja kroz magiju ljubavi transformiše niže u više. Kao što vatra zahvata čak i otpatke i pretvara ih u čist plamen, tako je svako dešavanje sposobno da se transformiše u svetlo i život.

Ista sila koja stvara nebeska tela iz ma- gline, čime nastaju zvezde, planete i siste- mi, ide dalje i stvara život, jer ljubav je u svojoj biti stvaralačka. Kao što se atomi prema svojim afinitetima udružuju u mo- lekule, tako se i u daljem evolucijskom impulsu oni pojavljuju kao životne ćelije koje se prvo javljaju u vegetaciji, a potom u animalnom svetu. Ljubav nastaje u Bo- gu i kreće se ka Bogu koji je u prvom re- du Tvorac; tako ljubav, kako ide od stup- nja do stupnja u svom uzlaznom kretanju lestvicom bića, stvara nove forme egzsi- tencije na svakom koraku.

(preveo F. Barjaktarević)

Ljubav se ne može definisati ([ta je lju- bav, to u ljudske reči ne može da stane, ljubav je okean, dno mu se ne vidi od tame (V, 2731). Budući Božije svojstvo, ljubav je neopisi- va i neiskaziva, ali postaje još veća nepo- znanica kada pokuša da se ograniči defi- nicijama i stavi u okvire racionalnog zna- nja; zato je ‘nema ljubav’ najrečitija i naj- govorljivija istina koju razum nije u sta- nju da objasni, već deluje kao ‘magarac zaglibljen u blato reči i izraza’. Ljubav se najbolje može spoznati ljubavlju.

šta god da kažem o ljubavi

čim joj se približim, stid me zaustavi.

Tumačenje jezikom reči je osvetljavajuće, ali ljubav bez reči, to je još veće.

Pamet je kao magarac u blatu kad ljubav opisuje,   o ljubavi i zaljubljenom, samo ljubav može da kazuje.

Pero je u pisanju brzo i bez mane,

al’ kad na ljubav dođe, tu smušeno stane.

M I, 112-115

Ljubav je  osnova stvaranja i  postoja- nja, ona se poredi sa beskrajnim morem, dok su nebo i zemlja kao pena i talasi tog mora. Ljubav pokreće nebo i zemlju i ka- da ona ne bi tekla kroz sve žile vaskolike egzistencije, stao bi točak koji pokreće či- tav univerzum sa svim što je u njemu. Sve

čestice na ovome svetu streme ka svojoj savršenosti i na tom putu slave Boga. Lju- bav je ona snaga koja oplemenjuje i pro-

čišćava njihovu egzistenciju.

Ljubav je svuda, njena sila poredi se sa bacakanjem mačke u džaku; bujici koja nosi zaljubljene i stalnom okretanju mlin- skog točka:

U ruci ljubavi ja sam kao mačka u vreći

čas me diže gore, čas me baca dole.

On me vrti oko glave Svoje

pa nemam mira ni gore ni dole.

Zaljubljeni padaju u bujicu silovitu

i srca svoja zakonu ljubavi prepuštaju.

Kao mlinski kamen koji se okreće

oni se danonoćno vrte i nespokojno jecaju.

M VI, 908-10

U permanentnoj smeni dana i noći Mevlana vidi ljubavnu igru između zalju- bljenog i voljenog; istinski zaljubljenici u Boga su oni koji vole celinu i svako onaj koji je zahvaćen parcijalnom i ovozemalj- skom ljubavlju ne može spoznati apsolut- nu ljubav.

Dan je zaljubljen u noć i nespokojan je

ali ako pogledaš, noć je još zaljubljenija u dan.

Nikada, ni jednog časa oni ne odustaju od traganja ni tren se ne odmaraju od tog proganjanja.

Prvi uhvati drugog za nogu, a ovaj prvog za uvo, prvi je lud za drugim, drugi je van sebe zbog prvog.

U srcu zaljubljenog voljeni je sve u Azrinom srcu uvek je Vamak.*

M VI, 2676-79