Mevlana Dželaledin Rumi –

Osam vekova slave

Ana Stjelja

Prirodno je kod velikana da su otvoreni i topli, posao niskih je varanje i bestidnost.

M I, 320

Ova misao je uzvišena jer dolazi od Mevlane koji je bio nadnacionalna ličnost i njegovu poruku je prenela preko geo- grafskih granica, zato što je Mevlana ašik, a poruka jednog ašika je humana poruka i odnosi se na sve ljude, bez obzira na nji- hova prostorna ograničenja. Poziv na je- dinstvo i savez među ljudima, odnosno izbegavanje nesloge i rata, jedna od nje- govih prvih proklamacija:

Bejasmo jedno, svi jedna tvar

bez glave, lica i nogu, a On poglavar.

^im dobi oblik, to svetlo čisto, posta mnoštvo, kao senke reckastih svodova isto..

Katapultom porušite bedeme šiljate da razlike među različitim potrete.

Mevlanine poruke ozračene dubokim bogoljubljem pune su nežnosti, ljubavi i toplote prema ljudskom rodu i kao takve su zaštitnik materijalnih i duhovnih prava i legalne slobode čoveka, svega onoga što je danas, više nego ikada ranije, kada se ima na umu svo mnoštvo problema, briga i teškoća, potrebno današnjem svetu.

prevela s persijskog Aleksandar Dragović

A

ko se značaj jednog stvaraoca proce- njuje na osnovu toga koliko traje i ko-  liku vrednost ima njegovo delo kroz vre- me, onda se za persijskog pesnika Mevla- nu Dželaludina Rumija može reći da je po- stigao taj cilj. Rođen 1207. godine u gradu Belhu, u današnjem Avganistanu, obdaren mudrošću, plodnim perom i velikim sr- cem, Mevlana je bio humanista čiji je dom bio ceo svet a prijatelj svaki čovek slobod- ne misli i čista srca. Iako rođen i ponikao u Persiji, današnjem Iranu, Mevlana je bio

čvrsto vezan i za osmansko tlo, današnju Tursku. Veći deo svog života proveo je u Anadoliji, srcu Turske, gde mu se nalazi grob i mauzolej nazvan „Ješil Turbe“.1

Mevlana je arapska reč koja znači „naš gospodar“, a ovaj pesnik ju je sa pravom i zaslužio. On je bio gospodar ljudskog sr- ca i propovednik Božanske ljubavi, pe- snik čiji su stihovi bili do te mere poletni i inspirativni da i do dana današnjeg imaju svoje poklonike i verne čitaoce. To provi-

đenje sa kojim se, čini se, Mevlana rodio, vidljivo je bilo u svakom njegovom stihu i reči. Bilo da peva o ljubavi i jednakosti među ljudima, bilo da se u svojim pouč- nim pričama obraća ljudima, on postiže najplemenitiji cilj, uzdiže dušu i u nju unosi potrebno blaženstvo. Mevlana je pesnik ljubavi, ponizan pred Božanskim postojanjem, veliki učitelj, blagih reči ali snažne poruke. Na svom obrazovanju može da zahvali svom ocu koji je bio pri- znati teolog ali i drugim učenjacima koje

je iznedrio njegov otac a koji su njemu dali putokaz za dalje usavršavanje.  Za svoju ljubav koju je nesebično delio sa drugima, za svoj izrazito altrustički po- gled na svet, može pak, da zahvali svom velikom prijatelju [emsu Tebriziju. On je bio Mevlanino sunce2, svetlo koje ga je obasjavalo i darovalo mu potrebnu topli- nu i podršku. Smatra se da je Mevlana svoje najlepše stihove ispisao pod utica- jem snage prijateljskog odnosa koji je imao sa [emsom Tebrizijem. Ali, takođe, velika istina je da je nestanak3 njegovog saputnika izazvao veliki bol koji se preto- pio u savršeno sročene lirske stihove.

Prvi deo Mevlaninog života protekao je u traganju za sopstvenim putem, u obrazovanju, istraživanju sopstvenih mo-

ći i duhovnom sazrevanju. U poznijem dobu, kao tvorac nekoliko remek-dela, među  kojima  su  čuvena  „Mesnevija“  i

„Divan Šemsa Tebrizija“, Mevlana je po- stao pravi duhovni učitelj, voljan da upu- ti mlade ljude, žedne duhovnog znanja. Ovaj filozof, pesnik i islamski mistik bio je inspiracija za buduće potomke koji su u njegovu čast osnovali mevlevijski dervi-

ški red. Mevlevije su od samog svog osni- vanja bile vrlo cenjene a njihovo okuplja- nje je oduvek privlačilo pažnju. Sve što su praktikovali bilo je u duhovnoj vezi sa nji- hovim učiteljem Mevlanom. Pre svega je to ples sema, razni drugi ritualni obredi kao i recitovanje stihova „Mesnevije“ ko- je je uvek pratila muzika, izvođena, na

Mevlani omiljenim instrumentima, reba- bu i neju. Sam Mevlana je voleo muziku i svirao tradicionalne instrumente, a ples sema, pored umetničkog, ima i visoko re- ligiozni karakter. Sema je ritualni ples ko- ji simboliše okretanje zvezda u kosmosu, tj. uzdizanje čoveka do nivoa Božanskog i stapanje u jedno. Mevlanini derviši su zbog toga ritualnog okretanja u krug i na- zvani „okrećući derviši“. Ovaj ples, usta-

ka, i svih slobodoumnih ljudi koji se žele prožeti jedinstvenom ljubavlju, onom ko- ja spaja, koja pruža ruku u nevolji, koja je večna i koja se ne troši. To je drvo večne Božanske ljubavi koju je Mevlana posadio za vreme života a koja još uvek živi, ne sa- mo na mestima koje je on pohodio za ži- vota, već na svim onim mestima ovoga sveta kojim se širi njegova ideja i misao.

Dželaludin Rumi, zvani Mevlana, živeo je u 13. veku, održao se do da- nas. Mevlanini derviši i njihov ritualni ples poznati su u čitavom svetu, i na Isto- ku i na Zapadu. Zemlje Zapada čija se kultura i tradicija razlikuje od istočnjačke, prihvataju Mevlanu kao pesnika, a njego- ve nastavljače, mevlevije, uvek isprate sa velikom pažnjom. Dokaz tome je i činje- nica  da  je  Mevlana 

pesnik u Americi. Ve pularnost  i  slava, traju već 8 vekova, leži u činjenici da je Mevlana čovek un zalne  misli,  pesnik verzalne   poruke,

menski filozof i mudrac. Ništa što napisao ne poznaje vreme, naciju i rasu, njegova poruka važi za sve ljude jer vred- nost ovog sveta leži upravo u ljudima i onom Božanskom u njima. Tome u prilog govore i njegovi stihovi:

„Dođite! Dođite, ko god da ste.

Nije važno da li ste vernik, lutalica, idolopoklonik ili sluga vatre.

Dođite i ako ste prekršili zavet hiljadu puta Dođite, ponovo dođite.

Ovo su naša vrata nade. Dođite, takvi kakvi jeste!“

Zahvaljujući njegovoj izuzetnosti i kao pesnika i kao filozofa, Konja4, mesto nje- gove večne kuće, svakog 17. decembra u godini postaje stecište njegovih pokloni-