12.

Kada čovek poseje drvo istrajnosti, on ubira plodove uspeha i slaviće nadvladavanje. On postiže ono što želi i srećan je. Ako, pak, posadi drvo lenjosti i nemarnosti, ubira plodove ne-uspeha. Me postiže što želi i nesrećan je.

Želim da te postavim pred nekoliko principa. Nauči i ostvari ih.

Žudnja izvire iz duše. Ona žudi za dobrim. Ono na šta ona iz koje izvire žudnja mora da se osloni je istrajnost. A ono što joj pomaže da postigne ono za čim žudi, nije ništa drugo doli isto dobro i ista dobrota. Jer, kada se delotvornost onoga koji žudi poveže sa delotvomošću onoga za čim se žudi, onda onaj ko žudi i ono za čim žudi bivaju spojeni.

Istrajnost ima gorak ukus, ali daje slatke plodove. Lenjost ima sladak ukus, ali daje gorke plodove i uzrokuje brigu.

Budi istrajna i postojana u obožavanju jedinog  istinskog  Boga  i   pazi  da  zbog

otuđenja i bezvoljnosti ne postaneš teturava, da ne bi umesto obožavanja jedinog istinskog Boga služila mnogim bogovima. Ko se prepusti mnogim bogovima, mora i da im služi. Taj doživ­ljava napor i patnju. On postaje opsed-nut brigama, mučen nemirom i na kraju propada.

Obuzetost nevoljom i mrzovoljom odlika je animalne duše. Istrajnost i pos­tojanost su odlike zrele i istinske ljudske duše. Zato pazi da zbog nevolje i mrzo­volje ne postaneš teturava i ne dozvoli da budeš zavedena i služiš više nego jednom Bogu. Jer to te dovodi do buni­la i iskorišćava te, tako da se tvoje svetio gasi, snaga smanjuje, tvoja visoka pozicija narušava, a tvoja nezavisnost će prestati da postoji. To će biti tvoja smrt.

Čuvaj se takve smrti i okani se stvari koje je uzrokuju.

O dušo, moraš steći istinsko znanje o svom sopstvenom biću, kao i o njego­vim shvatanjima i oblicima. Nemoj misli­ti da postoji i jedno jedino shvatanje ko­je želiš da upoznaš, a koje je izvan tebe. He, sve što moraš da naučiš je u tebi.

Pazi se da ne budeš odvedena na stranputicu koja te zavodi, da ono što je u tebi tražiš izvan sebe. Mnogi zaborav­ljaju gde se mora pronaći uvid. Oni tra­gaju izvan sebe i tako i zalutaju. Kasnije će se, međutim, seliti da je sve u njima, a ne izvan njih.

Ono što moraš upoznati postoji večno i neprestano za sva vremena, ništa od toga nije izvan tebe. Ono što je izvan tebe su stvari koje su već od početka bile izvan tebe. Imaju svakojake osobenosti i deo su procesa nastajanja, cvetanja i nestajanja. Osim takvih stvari, izvan tebe se ništa ne može pronaći.

Dakle, vrati se sama sebi da ne bi upala u vrtlog stvari koje su u međusob­nom sukobu i da te ne bi njihova različita svojstva bacala naokolo kao što nemirno i olujno more bacaka naokolo brodove koji po njemu plove. U suprot­nom nećeš steći ni dobro, ni znanje.

Uveri se zato u istinu koju sam ti izložio i razmisli o njoj. Ne zaboravi ništa što je već u tvom posedu, tragajući za lim  negde  drugde.  Jer sve  što je dusi potrebno da bi stekla uvid, u njoj je, a ne negde drugde. Uzrok zašto to ne uvida nije duša, već telo koje se postavi­lo između.

Ako je oruđe kojim radnik dela slom­ljeno ili ishabano, ne može mu više koristiti. Bolje je da ga baci i uzme drugo sa kojim može dobro da radi.

Ukoliko je radnik stekao dobro oruđe, mora sa njim da radi stremeći ka tome da od svog rada zadobije dobitak. Kada se obogati, on prestaje da radi, prodaje svoje oruđe po niskoj ceni i odmara se od svog rada.

Pobrini se za to, o dušo, da stekneš dobro oruđe. Ako ga poseduješ, koristi ga dobro, radi marljivo i izvuci svoju korist. Ako se obogatiš, prodaj sve oruđe po niskoj ceni, uzmi svoj dobitak i napusti kuću u kojoj si stekla dobitak.

Ako čovek ima žuticu, med mu nije sladak kao zdravom čoveku. Tako su i istinska učenja prijatna samo onima čija je duša zdrava. Samo takav čovek može da razume njihov značaj.

Bolesti duše su: neznanje, žalost i strah. Onaj čija je duša time opterećena, ne može da oseti ukus onoga čemu je poučen. Me može da obuhvati značaj učenja.