Duša dolazi na ovaj svet kako bi stekla sposobnost razlikovanja i uvid. Ovde prispela, ona, međutim, zapostavlja svoj zadatak, zaboravlja suštinsko i biva obu­zeta dobrima ovog sveta, i zbog svega toga ona zaboravlja cilj svog postojanja na zemlji. Čovek se pogrešno služi svo­jim čulima, jer preko njih ne može dobili uvid, iako je ovaj svet ipak mesto na kome se može upoznati istina. Vidljivi oblici koje opažaju čula doduše prolaze, ali su oni senke i slike života koji je uistinu večan.

U svetu praslika ne postoji ništa što u ovom svetu i u procesima koji se dešavaju sa stvarima ne bi moglo da se pronađe u vidu odraza. Sa druge strane, na ovom svetu ne postoji ništa što kao slika ne police iz sveta praslika. Varljivost i rastakanje čulnog sveta navode čoveka da se okrene od njega i da se usmeri isključivo na čistolu praslika. Slabi, promenljivi i prolazni oblici ovog sveta ukazuju na tragove delovanja praslika. Naizmenične protivrečnosti i neposlo-janosti čulnog sveta primoravaju čoveka da se usmeri na sklad koji postoji u svetu praslika, svetu čistih misli.

Sve dok prebivaš u materijalnom svetu, o dušo, ne vezuj se za delokrug čula kroz koja bivaš sprečena da stekneš uvid, jer tvoj zadatak i cilj žive u tebi samoj. Tako ćeš biti sposobna da posvetiš sve svoje moći jednom cilju: da stekneš uvid i kroz njega bivstvuješ u Izvoru. Ako žudiš za Jedinim Životom, moraš da svučeš svoju nečistu odoru, da odstraniš gadosti iz svog tela i uništiš ono što protivreči tvojoj istinskoj prirodi.

Kada to učiniš, osvrni se ka Jedinom Životu i iskusi njegove radosti. Obuci tada odoru koja je u skladu sa tvojim unutrašnjim bićem. Okruži se oblicima koji odatle proizilaze, oblicima koji su večni i nepromenjivi, oblicima od kojih si, dok si boravila u svetu nastajanja, cvetanja i nestajanja, videla samo odraze i slike.

Budi svesna, o dušo, svega što sam ti objasnio. Dopusti da te ta istina prožme i pokušaj daje razumeš. Znaj i ovo: pos­toje tri stvari koje su u svojim različitim oblicima kvareće: mnogoboštvo, nepra­vednost i žudnja za čulnim užitkom. One izviru   iz jednog  korena,   naime   ljubavi prema ovom svetu. Dakle, izbegavaj ih i beži od njih kao plića od lovčeve mreže. Uspećeš da izbegneš mnogoboštvo ako budeš dopustila da te vodi jedinstvo. Ako želiš da se sačuvaš od nepravde, onda pusti da te vode uvid, čistota i izvesnost. Ako ne odgovoriš na čulni užitak, oslo-bodićeš se gorčine, bojazni, straha, brige, neznanja i želje za posedovanjem.

Uveri se u to, o dušo, da su ova pra­vila ponašanja ispravna, tako da zadobi-ješ duševnu sreću umesto propasti.

Da bi zadobila sveprožimajući uvid i živela u skladu sa njim, Bog je stvorio ćoveka. Ali čovek sazreva samo postup­no u smeru ispunjavanja tog cilja, isto kao što se i grozd postupno razvija i sazreva.

Čovek se može posmatrati kao biće koje je sačinjeno od čulno opaženili stvari. Međutim, čovek se takode može posmatrati i kao biće koje potiče iz duha, odeveno stvarima koje se mogu čulno opaziti.

Posmatrajući iz onoga što se može ćulno-organski opazili, čovek isprva, kada dođe na svet, nije u stanju da prirneni sve mogućnosti koje su njegovom biću date. Međutim, kroz unošenje hrane koju dobi-ja može da odraste do stadijuma u kome postaje prijemčiv za učenje. Ipak, tada još nije sposoban da obrazuje misli. Ako žudi za uvidom, biva hranjen najvišim Dobrom, savršenstvom koje vodi do savršenstva. Tako stiče mogućnosti da postane samost-varalac i da se oslobodi oblikovanjem pravih misli. Od tog trenutka on postaje potpuno odrastao čovek.

Posmatrajući iz onoga što se čulno-organski ne može opaziti, čovek je na početku živa snaga koja, povezana sa organom stvaranja i semenom, biva uve­dena u skut. Zatim se posredstvom nebes­kih tela obrazuje embrion i započinje rast jednog živog bića. Potencijalno, ono će posedovati moć da bira ili izbegava. To živo biće postaje čovek čim u njega ude jedna moć koja je savršena i kroz koju i ono samo postaje savršeno. Ta moć je istinska   sposobnost    mišljenja.   Tada   je čovek opremljen svim. Savršen je. Iz tog savršenstva on sada mora da živi.

Fla početku čovek nije postojao, ni kao mogućnost ni kao rezultat. Kasnije je postojao kao mogućnost, a sada je stvar­nost, sada je savršen. Zato sada može da dela slobodnom voljom. Kroz moć mišljenja može da deluje kreativno za sebe samog i druge.

A Tvorac vasione, neka je hvaljeno njegovo ime, neprestano izgovara svoje misli, tako da ga mogu čuti sva bića koja poseduju istinsku moć mišljenja. Ali, ne razume svako ko čuje te reći, nameru onog ko ih izgovara. Postoje bića kojima je potreban prevodilac koji će im objas­niti nameru govornika, dakle posrednik između govornika i slušaoca. Zato što slušalac ne poseduje mogućnost da neposredno razume. On je kao neko ko sluša strani jezik i zavisi od prevoda prevodioca.

Ali, ti ne bi trebalo da si kao oni koji­ma je potreban prevodilac. Prevodiocima se ponekad ne može verovati, često menjaju   smisao   reći   i   izvrću   njihovo značenje. Zato te molim, izdigni se iznad onih koji ne razumeju Božiji govor i povezi se sa onima koji dobro razumeju.

Stremi ka tome, o dušo, da spoznaš posledice pre nego što delaš; da znaš koji će plod nositi drvo, pre nego što ga zasadiš. Ako si usmerena ka tome da stekneš uvid pre nego što delaš, steći ćeš slavu, biće ti lako i ubiraćeš dobre plodove.