7.

Koliko dugo još mora da traje, o dušo, koliko dugo još moram da te pri— tiskam da kročiš na put koji vodi do spasenja i sreće? Ali, ti se protiviš da veru-ješ mom vodstvu! Koliko ćeš me dugo još primoravati na to da sa tobom idem putem koji vodi u propast? Ja se, pak, protivim da popustim tvom navaljivanju da zajedno sa tobom idem tim putem.

Ako taj raskol mišljenja između tebe i mene ostane, o dušo, onda ne preostaje ništa drugo sem da se razdvojimo. Tada, o dušo, moramo da se raziđemo i svako od nas će ići putem kojim želi da ide kako bi sledio svoje najintimnije sklonosti.

He ponašaš se iskreno, o dušo. Ne pos­tupaš ni zrelo ni mudro. Tvoj otac ti go­vori poučno i upozorava te, a rezultati toga su oslobađajući i puni krasote, A ti mu okrećeš leda i okrećeš se ka svojoj ženi i njenom zavođenju, mamljenju i njenom slatkom umiljavanju. Plodovi toga će biti briga, žalost, strah i bol zbog neutoljene žudnje.

Uveri se u to, o dušo, da su se uzvišeni tuđin ci povezali sa svetom postojanja kako bi mu služili. Međutim, pošto su stigli u taj svet i upoznali stvari koje se u njemu nalaze, zaboravili su svoj sop-stveni svet, svet duha. Svest njihovog sopstvenog materijalnog bića postala je pomračena.

Ako, međutim, prizovu u sećanje zabo­ravljeno, pred sobom vide i jedno i drugo životno stanje. Primećuju veliku razliku između njih i shvataju da je jedno stanje plemenito, a drugo nisko. Pošto opažaju obe životne oblasti, imaju slobodu da izaberu u kojoj od njih žele da borave. Ako svojom istinskom moći mišljenja vide uzvišenost i divotu sop­stvenog životnog stanja i uporede ga sa drugim, onda bi radije da se vrate stvari­ma koje su srodne njihovoj prirodi i ispunjeni prezirom kidaju vremenske veze.

Upozorenjima i pokudama se duše glačaju i poliraju i tako bivaju očišćene od svojih sramnih mrlja. Ogledalo koje je zbog nekog prolaznog uticaja zamag­ljeno, čisti se brisanjem i glačanjem. Ako je, međutim, neko ogledalo zamagljeno stalnim delovanjem koje nikada ne pro­lazi, kada, dakle, prolazno delovanje postane trajno, onda ogledalo dobija sasvim drugačiji karakter koji traje i kvari ga. Ako je tako, ogledalo ne može biti očišćeno, izuzev ako se poveri proćiš-ćavajućoj vatri.

Tako i duše koje su isprljane nekim prolaznim događajem mogu biti pročiš­ćene upozorenjima i pokudom tako da se sete životnog stanja u kome su neka­da boravile. A, duše koje su isprljane u dubini njihovog bića, mogu biti očišćene samo ako su bačene u bedu, ako dugo ostanu u takvoj situaciji uvek nanovo doživljavajući patnju.

Koliko često mora zlato pomešano sa drugim metalima biti stavljano u vatru, pre nego što očišćeno i blistavo ne izađe na videlo? Koliko puta savijen gvozdeni štap mora biti zagrejan vatrom pre nego što se ispravi? Koliko često žito mora biti propušteno kroz sito pre nego što se mogu otkloniti trice sa koji­ma je izmešano? I, koliko često upr­ljane i otvrdle duše moraju da prolaze sve vrste prljavštine da bi pronašle pravi put i povratile prvobitnu čistotu?

Koliko je bolji sladak ukus meda od gorkog ukusa aloje? Samo onaj ko je probao i jedno i drugo može to da zna. Tako i duša slatkoću sreće i gorčinu bola može da upozna samo ako je doživela obe stvari. Velika je razlika između čoveka koji nešto prezire i odbacuje nakon što je to preispitao i ćoveka koji biva privučen žudnjom da to preispita. Ko je u borbi iskusio napor i težinu oružja, taj će se iz toga povući. Ko, pak, nikada nije stajao na borilištu, pun je entuzijazma da to iskusi i isproba.

Ako tada, o dušo, posle svega što si doživela, smatraš da si stigla do kraja, ti se vrati svojoj najvišoj mogućnosti koja je nekada bila tvoj posed, koji si zaboravila. Stremeći ka najvišem cilju, razmisli o tome i usmeri se prema njemu koji ne poznaje ni početak ni kraj, koji je stalno prisutan od najudaljenije prošlosti pa sve do naju­daljenije budućnosti, koji može da učini da se sve pojavi i nestane, koji otvara i zatvara, koji daje i oduzima, koji je sve u svemu i svaka pojedinačna stvar zasebno.

Spoznaj, o dušo, da odvojene stvari nisu stabilne i postojane. One nestaju, gube svoje samostalno postojanje '• vraćaju se celokupnosti kojoj pripadaju. Tako i celokupnosti mogu odgovarati večnom kretanju Prvog Principa koji je večan. Kada njihova snaga nestane, vreme im je isteklo i sve nestaju. Tako su i celokupnosti neprestano promenjive i prelaze iz stvarnosti u prolaznost.

Koliko je samo velika razlika, o dušo, između jednog i drugog prijatelja. Tu je jedan prijatelj koji se bogati pljačkajući te i koji te u stvarnosti mrzi i ponižava, koji ti nanosi patnju i bol, koji pokušava da te ismeje i prevari, obeščasti i oskr-navi,   koji   te  zaslepljuje  kada  želiš  da vidiš;  koji  te  vodi  na  stranputicu  kada želiš da slediš pravi put, koji te obasipa ljubavlju koja je prolazna i nestaje i u kojoj istine nema, koji te pušta da žudiš za    stvarima    koje    u    stvarnosti    nisu stvarne, već nečasne i niske.

Kao rezultat toga, o dušo, bivaš pritis­nuta siromaštvom i nuždom, mučena strahom i brigom, povučena nadole i okružena tamom, uprljana i bačena u stanje ropstva.

Svaki pul kada tog prijatelja učiniš bogatijim nego što je bio, on postaje si­romašniji. Što ga više čistiš, utoliko prljaviji i nečistiji on postaje. Sto ga češće izlečiš od njegove bolesti, utoliko bolesniji i krhkiji on postaje. Ti misliš da je njegovo prijateljstvo trajno i da je on postojan, ali isuviše lako on odlučuje da te napusti i ostavi na cedilu. Kada se to desi on ti donosi bol odvajanja i potresa tvoje misli. A to je tvoja lična krivica. Svojom neopreznošću, slepilom i glu-pošću si sve to izazvala.

Kakva samo razlika postoji između tog i jednog drugog prijatelja sa kojim možeš da se povežeš u prijateljstvu! To je pri­jatelj koji te obogaćuje i pomaže ti kada si u nevolji; koji te izvodi na pravi put kada zalutaš; uči te i daje ti učenje kada nemaš znanje; čini da možeš da vidiš kada si šlep.

Taj prijatelj ti neće, kao ovaj drugi, praviti velike teškoće ili uzrokovati težak rad, brigu i napetost. Osim toga, on će večno ostati sa tobom; nikada neće ras­kinuti nit prijateljstva sa tobom, ostaviti te na cedilu ili odreći te se. Koliko god često bila u njegovom društvu, zadobijaš visoku počast njegovom čašću, svetlost njegovom svetlošću, život kroz njegov život, mudrost i inteligenciju kroz nje­govu mudrost i inteligenciju. Mir i moć kroz njegov mir i njegovu moć. On te obasipa dobrima koja neće prestati da teku i koja traju večno. Poklanja ti radosti koje su istinske i nemaju nikakve veze sa čulima. Kada si sa njim sjedinje­na imaš samo korist i ne gubiš ništa. Izaberi njega za prijatelja, o dušo, sjedi­ni i povezi se sa njim.